4. Мојсијеваглава 5

1И рече Господ Мојсију говорећи:

2Заповједи синовима Израиљевијем нека истјерају из окола све губаве и све којима тече сјеме и све који су се оскврнили о мртваца,

3Био човјек или жена, истјерајте, иза окола истјерајте их, да не скврне окола онима међу којима наставам.

4И учинише тако синови Израиљеви, и истјераше их из окола; како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.

5Још рече Господ Мојсију говорећи:

6Реци синовима Израиљевим: човјек или жена кад учини какав гријех људски, те згријеши Господу, и буде она душа крива,

7Тада нека признаду гријех који су учинили, и ко је крив нека врати цијело чим је крив и нека дометне озго пети дио и да оному коме је скривио.

8И ако онај нема никога кому би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.

9Тако и сваки принос између свијех ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;

10И што год ко посвети, нека је његово, и што год ко да свештенику, нека је његово.

11Још рече Господ Мојсију говорећи:

12Кажи синовима Израиљевим и реци им: чија би жена застранила те би му згријешила,

13И други би је облежао, а муж њезин не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било свједока на њу, нити би се затекла,

14А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена;

15Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њезин, десети дио ефе брашна јечменога, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене гријех;

16И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.

17И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.

18И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

19И нека свештеник закуне жену, и рече јој: ако није нико спавао с тобом, и ако нијеси застранила од мужа својега на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

20Ако ли си застранила од мужа својега и оскврнила се, и когод други осим мужа твојега спавао с тобом,

21Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.

22И нека ти ова вода проклета уђе у цријева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: амин, амин.

23Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.

24И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.

25И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.

26И нека узме свештеник у шаку од дара њезина спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.

27А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила невјеру мужу својему, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу својем.

28Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће дјеце.

29Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа својега и оскврни се;

30Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.

31И муж да је прост од гријеха, али жена да носи своје безакоње.