Псалмиглава 103

У Синодалном преводу ово је Псалам 102 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Эти псалмы, равно как 18 и 19, 69 и 7:0 и др. называются парными, так как при принадлежности их одному писателю они отличаются и одинаковостью содержания, взаимно дополняя друг друга.

102 псалом принадлежит Давиду, как видно из надписания еврейской, греческой и латинской Библий и говорит о Промысле Божием в жизни человека и мире нравственном, 103 же псалом - о промысле в мире физическом. Поэтому оба псалма, отличающиеся единством содержания и способа изложения мыслей, принадлежат одному писателю Давиду, хотя имя его и не поставлено над 103 псалмом в еврейской Библии, но есть в Вульгате и у LXX.

Когда написаны эти псалмы, указать с точностью невозможно. Нужно предполагать, что в более покойное, мирное время своего царствования, когда Давид мог отдаться созерцанию человеческой жизни и жизни природы, что могло быть в последние годы его жизни и правления.

Благословляй, душа моя, Господа, очищающего твои духовные недуги и осыпающего тебя внешними благами (1-5). Господь милостив: Он защищает обиженных, не гневается до конца и не воздает нам по всей заслуженной нами строгости (6-10). Его милость к нам - непомерна: Он, как отец, снисходит к нам, слабым и бессильным (11-16). Милости Его вечны к боящимся Его (17:-18). Да благословят Его, Царя всего мира, все Ангелы, все твари во всех местах земли (19-22).

1Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

2Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

3Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

4Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

5Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

Тумачење, ст. 1–5 (на руском)

. Давид побуждает себя к достойному восхвалению Господа. - "Внутренность моя" - все мое существо. Благодеяния Божии к человеку велики и многообразны: Он очищает беззакония (грехи) человека, исцеляет его от духовных болезней ("недуги"), чем спасает от временной и вечной гибели ("от могилы"), награждает человека духовными и материальными благами, всякое доброе желание Он исполняет и, как у орла, который по древним воззрениям через каждые 10 лет совершенно обновлялся и делался юным, сохраняет и поддерживает в человеке духовную бодрость и физическую крепость. Вероятно, в последнем выражении Давид имел в виду примеры долголетия патриархов, отличавшихся бодростью духовной и физической крепостью до глубокой старости.

6Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

7Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

Тумачење, ст. 6–7 (на руском)

. Свои блага Господь изливает на всех людей, всем обиженным Он дает защиту ("правду и суд"). Данный Им закон через Моисея, где Он указал, как нужно жить еврею и с чем согласовать свою волю ("пути"), равно также совершенные тогда чудеса, есть выражение любви и заботливости Бога о человеке. Этим законом Он оградил слабых от самоуправства и безграничного произвола сильных, а своей чудесной помощью поддерживал и питал привязанность к Себе.

8Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

9Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

10Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

11Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

12Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

13Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

Тумачење, ст. 8–13 (на руском)

. Господь щедр, долготерпелив и многомилостив. Его гнев никогда не бывает вечным по отношению к виновному человеку, наоборот, посылаемые Им наказания всегда слабее вызвавшего их проступка. Как велико расстояние между небом и землею, так обильны благодеяния Божии над благоговеющими пред Ним, и как далек Восток от Запада, так далеко от Бога наказание человека за каждый его грех, или - так глубоко прощает, не вменяет человеку Бог многих его недостатков. Поэтому отношение Бога к человеку можно назвать отношениями отца к своим детям.

14Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

15Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

16Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

17Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

18Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

19Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

Тумачење, ст. 14–19 (на руском)

. Человек слаб и беспомощен по самой своей природе: его можно сравнить с однодневным цветком, к вечеру уже иссыхающим. Небольшое дуновение, ветер ("пройдет ветер") - и он гибнет. Человек быстро бы погибал, если бы его не поддерживал Бог, милость Которого к человеку вечна и неизменна. Помощь от Него - несокрушимая поддержка, так как Он - Царь всего мира - Царь и над небом и над всем существующим на земле.

20Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу, извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

21Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

22Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја Господа!

Тумачење, ст. 20–22 (на руском)

. Такого царя должны прославлять и ангелы, более человека "крепкие силою" в слушании и исполнении Его воли; они лучше человека знают Бога, так как через них, как ближайших своих слуг, Он проявляет свою силу в мире. "Крепкие силою", "воинства Его", "служители Его" - Ангелы Божии. Может быть, что разные наименовании их указывают на разные степени и виды их служения, на деление их на несколько чинов, представление о которых было не чуждо верованию евреев. Этого царя и должен восхвалять весь мир, все творение.

Изображение милостивого отношения Бога к человеку отличается здесь необыкновенной трогательностью.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).