Псалмиглава 115

У Синодалном преводу ово је Псалам 113 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

1Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.

2Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов?

Тумачење, ст. 1–2 (на руском)

. Молитва писателя о ниспослании милости евреям есть ревность по славе имени Иеговы. Тяжелое положение евреев в означенное время, неудачи, постигшие их при устроении своей жизни по возвращении из плена и при построении второго храма, и зависимое положение от иноземных правителей могли возбудить у язычников пренебрежение к Богу, как бессильному защитить и поддержать своих чтителей. Такой вывод от гражданско-политической слабости народа к суждению о слабости и бессилии бога этого народа, было обычным на Востоке, где военные удачи и политическое могущество народа объясняюсь степенью силы его национального Бога. Таким национальным богом евреев язычники считали Иегову.

3Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

4Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.

5Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

6Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

7Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега.

Тумачење, ст. 4–7 (на руском)

. Описание бессилия языческих идолов очень напоминает такое же описание в послании пророка Иеремии, написанном вскоре после наступления плена вавилонского. Можно думать, что оно заимствовано из означенного источника.

8Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Как беспомощны и бессильны идолы, так да будут бессильны их почитатели, т. е. язычники, сейчас, при писателе, главенствующие над евреями.

9Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

10Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Дом Ааронов, т. е. священники, происходящие из племени и рода Аарона, брата Моисея.

11Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит.

12Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

13Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. Господь "благословляет… малых с великими", изливает свои милости на весь народ, на знатных и богатых в нем, как и на незнатных и бедных. Означенное указание, как и слова 22 ст., есть призыв всех евреев объединиться на основе веры в милость Иеговы для устроения жизни и благополучия всего народа.

14Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

15Господ да вас благослови, творац неба и земље!

16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим.

17Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи.

18Него ћемо ми благосиљати Господа отсад и довијека. Алилуја!

Тумачење, ст. 17–18 (на руском)

. Писатель уверен, что Господь услышит молитву своего народа и ниспошлет милости, так что они "живые будут благословлять Его", т. е. при своей жизни, а не в отдаленном будущем, увидят исполнение Его обетований над собою и будут наслаждаться довольством и спокойствием, за что и восхвалят Господа.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).