Псалмиглава 126

У Синодалном преводу ово је Псалам 125 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Первый стих псалма ясно указывает на время его написания - при возвращении из плена, когда еврейский народ был полон самых радостных чувств и ожиданий.

При возвращении из плена мы были полны веселья и благодарения Богу за великое дело освобождения (1-3). Возврати, Господи, из плена всех, еще оставшихся там. Мы надеялись, что Господь обильно вознаградит наши труды на родных полях ниспосланием обильного урожая (4-6).

1Кад враћаше Господ робље Сионско, бијасмо као у сну.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Возвращавшиеся из плена были "как бы видящие во сне", т. е. им рисовались картины необыкновенного довольства и благополучия, какие они надеялись найти на родной земле. Так как возвращение из плена было делом милости Божией, которому удивлялись и язычники (3 ст.), то евреи могли мечтать, что эти милости обильно будут изливаться на них особенно в их стране благословения, и потому возвращавшиеся из плена были полны грез, мечтаний, были как бы во сне.

2Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: велико дјело чини Господ на њима.

3Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Из плена возвратились не все евреи, а только беднейшая часть из этого народа, большинство же оставалось жить среди язычников. О возвращении последних и молят те, кто вышел из плена: возврати, Господи, всю ту массу единоплеменников, какая осталась в чужих странах так же, как Ты возвращаешь воду на землю через южные ветры (полдень), которые с моря приносят обильную и нужную для земли влагу.

5Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.

6Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.

Тумачење, ст. 5–6 (на руском)

. Содержание грез, мечтаний евреев. У возвратившихся из плена было очень недостаточное количество семян для своих полей, почему производимые ими посевы обнимали незначительную площадь земли, с которой по обычному хозяйственному расчету мог получиться только незначительный сбор урожая, но евреи надеялись, что Господь вознаградит их труд далеко выше их ожиданий, почему "с плачем несущий семена" в землю при посеве, "возвратится с радостью" при жатве.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).