Псалмиглава 129

У Синодалном преводу ово је Псалам 128 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Для той же цели - религиозного воодушевления Израиля и внедрения в него веры в Бога могло служить не только обетование благ в будущем, как то мы видели в 127: Пс, но и указания на факты его прошлой жизни, из которых ясно видно, что Господь награждал евреев за преданность Ему. Поэтому означенный псалом, как дополнение 127:, нужно считать написанным тоже во время послепленное, во время деятельности пророков Аггея, Захарии и Малахии, во время или около времени деятельности Ездры и Неемии.

Много теснили меня враги, но Господь рассек узы нечестивых и спас меня (1-4). Да будут постыжены и теперь все враги мои, да обратятся они в засохшую траву и пусть не услышат благожелания успеху своего дела (5-8).

1Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Под "юностью" разумеется здесь прежняя жизнь еврея допленного периода и особенно первоначальная его жизнь после выхода из Египта, когда он, как народ молодой, преданный Богу, часто пользовался Его чудесной помощью в тяжелые минуты жизни.

2Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

3На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. "На хребте моем орали оратаи" - образ тяжелых бедствий, которые приходилось переживать еврейскому народу, когда на его хребте сидели враги и гнули его к земле, т. е. заставляли сильно страдать. Можно здесь разуметь и вавилонский плен, время гражданского бесправия евреев. Под хребтом некоторые разумеют гору Сион и Иерусалим, который был разрушен вавилонянами.

4Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. "Рассек узы нечестивых" - вывел из плена.

5Постидјеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. "Постыдиться и обратиться назад" - не иметь успеха. Пусть и в настоящее время все преследования со стороны врагов кончатся неудачей.

6Биће као трава на крововима, која се сасушује прије него се почупа,

7Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

Тумачење, ст. 6–7 (на руском)

. Писатель молит Бога, чтобы Он обратил врагов в засохшую траву на кровлях. На плоских крышах еврейских домов, как и теперь у жителей Востока, часто насыпался небольшой, тонкий слой земли, на котором появлялась трава, быстро выраставшая и быстро высыхавшая, которую, поэтому нельзя было жать. Пусть, как эта трава, будут обессилены враги евреев, пусть они обратятся в порошок и будут развеяны ветром.

8И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! благосиљамо вас именом Господњим."

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Каждому работающему обычно говорят пожелания успеха его трудам. Пусть деятельность врагов еврейского народа будет настолько неудачна, что никто не выразит им пожеланий и благословений от Господа.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).