Псалмиглава 132

У Синодалном преводу ово је Псалам 131 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Означенный псалом можно считать написанным Соломоном при перенесении Кивота Завета из скинии Давидовой во вновь сооруженный им храм. На это событие указывает, напр., 8 ст., где писатель обращается к Господу с молитвой стать с Ковчегом на "место покоя", чем Господь покажет благоволение к своему помазаннику "ради Давида" (10 ст.). Стихи 8-10, кроме того, приводятся в содержании молитвы Соломоновой при освящении храма (см. 2 Пар VI:41-42). Да и все содержание псалма представляет торжественную песнь, более всего соответствующую указанному времени.

Господи, вспомни все сокрушение Давида, озабоченного построением скинии, которая тогда стояла на полях Иарима (1-6). Теперь пойдем все к подножию места постоянного пребывания Господа и пусть все радуются (7:-9). Не отврати, Господи, Твоего Лица от помазанника Твоего, из потомства Давида, которому Ты обещал Свое благоволение, если оно будет верно Тебе (10-12). Вот Господь избрал Сион Своим жилищем навеки и будет изливать Свое благоволение на всех людей. Он возрастит рог Давида и постыдит всех его врагов (13-18).

1Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Сокрушение" - сетование Давида по тому поводу, что он не видел Ковчега Завета, этой величайшей Святыни еврейского народа, в жилище, достойном его, и об устроении достойного Иеговы помещения он и сокрушался.

2Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:

3"Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;

4Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;

5Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву."

Тумачење, ст. 3–5 (на руском)

. Указывают на неусыпное старание Давида в отыскании достойного Иеговы места сооружения Ему скинии.

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Ефрафа - название города в области Кариафиаримской, а Иарим, с евр. Иахар, что значит "лес", местечко около Кариафиарима, из которого Давидом был перенесен Кивот Завета в Иерусалим.

7Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. "Подножие ног Его" - Кивот Завета, на котором невидимо присутствовал сам Господь и который, потому, являлся подножием Его ног.

8Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. "Место покоя" - место постоянного пребывания Господа (сл. 14 ст. ). - "Ковчег могущества" - Кивот Завета, с которым евреи выходили на сражение и с которого Господь оказывал евреям чудесную помощь.

9Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. Пусть священники Твои будут всегда глашатаями правды, неуклонно следующими Твоим повелениям, и этой правде, этому ведению закона да научают весь народ своим словом, путем его разъяснения, а жизнью - да показывают пример достойного исполнения закона. - "Святые" - весь еврейский народ, призванный быть народом святым. Они "возрадуются" так как будучи научены своими пастырями знанию закона и проводя жизнь в согласии с заповедями Господа, они вызовут с Его стороны излияние на себя богатых милостей.

10Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. "Помазанник" - Соломон. Выражение, чтобы Господь не отвратил от него своих милостей "ради Давида" показывает необыкновенное смирение Соломона, по которому он не считает себя так ценным пред Богом, чтобы мог указывать на какие-либо заслуги пред Ним и за них просить награды, как платы; этих милостей для себя он просит ради заслуг своего отца.

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.

12Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.

Тумачење, ст. 11–12 (на руском)

. Клятва Господа "в истине, которой Он не отречется", состоит в обетовании Давиду происхождения от него непрерывного ряда царей. Но это обетование Божие обусловливается постоянством и прочностью привязанности потомков Давида к Господу, т. е. обязательство Бога покоится не на внешней верности своему обетованию, а на нравственной ценности тех, кому оно дается. История еврейского народа прекрасно иллюстрирует это обетование, когда показывает, что Господь награждал всех верных Ему потомков Давида и поддерживал их на престоле, но потом, когда они отступили от Него, царский род Давида прекратился.

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.

14Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. Иерусалим - "покой Божий на веки", на все время верности Ему еврейского народа, которому Он будет изливать свои милости. Выражение "на веки" имеет и другой смысл. С отвержением древнего Израиля и заменой его новозаветным, Иерусалим явился священным городом в глазах всех христиан и, пока христианство живо и действенно, а оно, по обетованию Христа, вечно, дотоле этот город является священным местом для всего мира, местом явления и рождения новой жизни, местом, прославленным делами, учением и смертью Спасителя мира.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. сл. ст. 9.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. "Рог" - символ силы, крепости. Рог Давида заключался, конечно, не в тех военных удачах, которыми он обезопасил и сделал свой народ грозным для соседей язычников, и не внутренние реформы, внесшие порядок и спокойствие в жизнь народа, так как то и другое имело лишь временное значение и переходящую ценность, а под рогом нужно разуметь его вечную силу и вечную ценность. Последняя же состояла в происхождении от него Мессии, основателя нового царства, несокрушимого ни для каких сил ада и происков людей, и внесшего в жизнь новый свет, привлекший к себе весь мир. В этом смысле Ап. Петр применяет слова означенного псалма прямо ко Христу (Деян II:30).

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).