Псалмиглава 131

У Синодалном преводу ово је Псалам 130 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

По надписанию в еврейской, греческой и латинской Библиях этот псалом приписывается Давиду. Поводом к его написанию из обстоятельств жизни этого царя можно считать его ответ на порицание Мелхолы при перенесении Кивота Завета в скинию Сионскую. Последняя в плясании царя пред этой святыней видела унижение его царского достоинства, которое, очевидно, полагала в строго рассчитанных и методически важных поступках царя, а не в таком простом, искреннем и безыскусственном поведении, каким отличался здесь Давид. Ответ его Мелхоле (см. 2 Цар VI:20-22) очень близок к содержанию данного псалма, где Давид говорит о своем смирении.

Господи, я никогда не был горд и искусственно надменен: это мне чуждо. Я как дитя, смиренно отдавался воле Господа. Да уповает также и Израиль на Него (1-3).

1Господе! не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Я не входил в великое и до меня недосягаемое" - то же, что "не надмевалось сердце мое", т. е. я не старался искусственно поддерживать свое достоинство, показывать в себе не то, что есть, а что хотелось бы видеть другим в возвышении моего достоинства. Давид всегда жил тем, что в нем было, так и в данном случае, искренно радуясь перенесению Ковчега Завета, он свою радость показывал в безыскусственных действиях.

2Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Ребенок, отнятый от груди и матери, привыкший к другой пище, спокойно сидит на ее руках, ничего от нее не требуя. С таким ребенком сравнивает себя Давид, с полной верой полагавшийся на помощь Божию и не предъявлявший к Нему никаких требований.

3Нек се узда Израиљ у Господа отсад и довијека.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Вероятно, представляет литургическую прибавку позднейшего времени.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).