Псалмиглава 141

У Синодалном преводу ово је Псалам 140 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Можно относить написание этого псалма Давидом ко времени гонения от Авессалома. На это указывает изображение Давидом себя преследуемым от врагов, причем он нигде не говорит о своей полной невинности пред Богом, а только о том, что неприязненность действий врагов не вызвана поступками с его стороны, которые бы оправдывали силу этой неприязненности. Наоборот, его молитва к Богу о том, чтобы Он сохранил его от всего дурного и слова "пусть накажет мя праведник" дают возможность предполагать, что Давид не всегда следовал Богу, и что он получил обличение от праведника. Такое понимание данных слов псалма указывает на известное преступление Давида с Вирсавией и обличение его пророком. Следствием же указанного преступления Давида, были, как мы говорили ранее, семейные нестроения и, в частности, восстание Авессалома.

В еврейской, греческой и латинской Библиях псалом приписывается Давиду.

Поспеши, Господи, ко мне со Своею помощью; да направится к Тебе молитва моя, как фимиам вечерней жертвы (1-2). Сохрани меня от дурных слов и лукавых мыслей; пусть меня обличает праведник, но я всегда против злодейств (3-5). Враги жестоко преследуют нас, как бы плугом рассекают землю, я же невиновен пред ними и кроток (6-7). Я надеюсь на Тебя и верую, что Ты защитишь, а враги нечестивые падут (8-10).

1Господе, вичем к теби, похити к мени, чуј глас мољења мојега, кад вичем к теби.

2Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Псалом представляет молитву к Богу о спасении от врагов. Да будет моя молитва так же угодна Тебе, Господи, как угодна вечерняя жертва и фимиам, приносимые пред Тобою по закону Моисея. Давид, очевидно, находился вне Иерусалима, когда не мог приносить Богу узаконенной жертвы и место последней занимают теперь его устная молитва и воздеяние рук к Господу.

3Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.

4Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.

5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

Тумачење, ст. 3–5 (на руском)

. "Положи Господи охрану устам моим и огради двери уст" - не дай мне преступить Твои заповеди словом, дай мне силы к достойному пользованию даром речи, направляя его к служению Тебе. Сохрани меня, сбереги от уклонения в сторону лукавых, соблазнительных и преступных по греховности речей, сохрани мой путь прямым, не допусти "уклониться… к словам лукавым для извинения дел греховных" - измышлять, прибегать к извинениям, изворачиваться в отыскивании искусственных оправданий, как то делают люди нечестивые; да не буду считаться в числе избранных их, их соучастником. Пусть всякий мой поступок будет обличаем праведником; это обличение благодетельно и полезно, как елей на голове. Фактическим подтверждением служит обличение Давида пророком Нафаном, вызвавшее в нем глубокое покаяние и послужившее к его нравственному возрождению и примирению с Богом. - "Мольбы мои - против злодейств их" - я не только не желаю быть соучастником злых, но молю Тебя прекратить, остановить злодеяния их.

6Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су благе.

7Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех.

Тумачење, ст. 6–7 (на руском)

. "Вожди их рассыпались по утесам" - вожди нечестивых моих врагов всюду следят да мною, они рассеялись даже по всем холмам и скалам. - "Слышат слова мои, что они кротки" - мои увещевания к ним кротки и слышались ими. Злоба врагов не вызывалась моим отношением к ним: я был кроток, они же стремились так уничтожить нас, как раздробляют землю для посевов.

8Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам, немој одбацити душе моје.

9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства онијех, који чине безакоње.

10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Тумачење, ст. 8–10 (на руском)

. Давид здесь указывает, что преследующие его не могут найти в нем ничего злобного, дурного, за что бы его должно гнать так, как они. Такое злобное преследование Давида с их стороны найдет должную кару от Бога. Господь накажет их тяжелым, конечным исходом их жизни, отвержением от Себя. Вера в свою правоту и сознание греховности действий врагов вселяют в Давида уверенность, что они погибнут в тех кознях ("силки, тенета"), которые ставят для него; он же, Давид, останется невредим ("я перейду"). Эта вера Давида, как показывает исход Авессаломовых гонений, оправдалась.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).