Псалмиглава 28
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
У Синодалном преводу ово је Псалам 27 Зашто псалам има два броја
Зашто псалам има два броја?
Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.
У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.
То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.
Подударање бројева
| Синодални | Јеврејски |
|---|---|
| 1–8 | 1–8 |
| 9 | 9–10 |
| 10–112 | 11–113 |
| 113 | 114–115 |
| 114–115 | 116 |
| 116–145 | 117–146 |
| 146–147 | 147 |
| 148–150 | 148–150 |
Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.
Тумачење главе (на руском)
1К теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми мучати, да не бих, ако узмучиш, био као они који одлазе у гроб.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. "Не будь безмолвен для меня" - не будь невнимательным к моей молитве, выслушай и окажи мне помощь.
2Чуј молитвени глас мој, кад вапијем к теби, кад дижем руке своје к светој цркви твојој.
Тумачење, ст. 2 (на руском)
. "Поднимаю руки… к храму Твоему" - обычай молиться с воздетыми руками по направлению к храму, как месту обитания Господа.
3Немој ме захватити с грјешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својима мирно говоре, а у срцу им је зло.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
. Так как Бог правосуден и справедлив, а враги Давида поступают недостойно и греховно, то он уверен, что они будут наказаны Богом. Настоящее положение Давида, преследуемого этими врагами, настолько тяжело и опасно, что угрожает его жизни. Гибель его от беззаконных врагов как бы приравнивала его судьбу к судьбе последних, а отсюда он являлся как бы нечистым. Означенная молитва Давида тогда имеет следующий смысл: не погуби меня, чтобы не сравняться мне с нечестивыми.
4Подај им, Господе, по дјелима њиховијем, по злому поступању њихову; по дјелима руку њиховијех подај им, подај им што су заслужили.
5Јер не пазе на дјела Господња, и на дјела руку његовијех. Да их разори и не сазида.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
. "Не внимательны к действиям Господа и к делу рук Его" - враги Давида в своих действиях руководятся личными влечениями, не заботясь о том, что их дела могут и идут в несогласии с делами Бога. Под последними разумеются определения Бога относительно Давида, которого он помазал на царство (см. 8 ст. ) и которому, поэтому, заповедано Богом оказывать повиновение со стороны народа. Враги Давида этого "действия" Господа не хотят слушать, а желают низложить его, чем вызывают на себя гнев Господа, который их "разрушит".
6Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мојега!
7Господ је крјепост моја и штит мој; у њега се поузда срце моје, и он ми поможе. Зато се весели срце моје, и пјесмом својом славим га.
8Господ је крјепост народа својега, и обрана која спасава помазаника његова.
9Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довијека.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
Псалом мог быть написан Давидом во время гонений от Авессалома, когда он бежал из Иерусалима и был далеко от святилища (2 ст.); он был уже помазанным царем над всем народом (8 ст. "помазанник"), а его враги под предлогом заботы о благе народа и о мире на самом деле скрывали и преследовали личные цели (3 ст.). Таким положение Давида было во время бегства из Иерусалима от Авессалома.
Господи! Услышь мою молитву, с которой я обращаюсь к Твоему храму (1-2). Не дай мне погибнуть вместе с нечестивыми, но накажи последних за их пренебрежение к Твоим делам (3-5). В уверенности, что Господь защитит, Давид благословляет Его и молит о милостях к своему народу (6-9).