Псалмиглава 30
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
У Синодалном преводу ово је Псалам 29 Зашто псалам има два броја
Зашто псалам има два броја?
Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.
У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.
То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.
Подударање бројева
| Синодални | Јеврејски |
|---|---|
| 1–8 | 1–8 |
| 9 | 9–10 |
| 10–112 | 11–113 |
| 113 | 114–115 |
| 114–115 | 116 |
| 116–145 | 117–146 |
| 146–147 | 147 |
| 148–150 | 148–150 |
Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.
Тумачење главе (на руском)
1Узвишиваћу те, Господе, јер си ме отео, и нијеси дао непријатељима мојим да ми се свете.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. "Превознесу Тебя, Господи" - объясняется 13 ст., где Давид обещает вечно восхвалять Господа. - "Не дал моим врагам восторжествовать надо мною" - может быть, что Давид здесь разумел соседей язычников, которые не воспользовались этим случаем народного бедствия евреев для нападения на них, и в этом Давид видит милость к нему Бога.
2Господе, Боже мој! завиках к теби, и исцијелио си ме.
3Господе! извео си из пакла душу моју, и оживио си ме да не сиђем у гроб.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
. Кара, ниспосланная Богом на евреев, могла коснуться и его самого. Давид даже молил Господа об этом: так как моровая язва явилась следствием его греха, то пусть она разразится над ним самим и его домом. Такая смиренная молитва Давида смягчила гнев Господа и язва прекратилась. Давид преисполнился благодарным чувством к Богу.
4Појте Господу, свеци његови, и славите свето име његово.
5Гњев је његов за тренуће ока, а до живота милост његова, вечером долази плач, а јутром радост.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
. "На мгновение гнев Его, на всю жизнь благоволение Его". Давид свой поступок пред Богом считал глубоким Его оскорблением, за которое должно бы последовать тяжелое и продолжительное наказание. Господь же снизошел к нему и та кара, которую Он наслал, по своей продолжительности и последствиям является ничтожной, мгновением пред теми милостями, которыми Господь всегда осыпал его.
7:-8. Грех Давида, за который Господь покарал Его, состоял в следующем. Обезопасив границы своего государства от врагов, упоенный военным успехом и внутренним спокойствием, он решился сделать подсчет своим подданным. Акт, сам по себе безразличный, явился преступлением пред Богом за внутренние мотивы к нему: Давид дошел до самопоклонения, забыл того Господа, Которому он и обязан своими успехами в победах. За это-то Господь и "сокрыл лице" Свое, наслал кару.
6И ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека.
7Ти шћаше, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.
8Тада тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:
9"Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? хоће ли те прах славити или казивати истину твоју?
10Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе! буди ми помоћник."
Тумачење, ст. 9–10 (на руском)
. Давид молил Бога о помиловании потому, что его гибель, преждевременная смерть, лишила бы его возможности исполнить свое назначение на земле - славить и восхвалять Господа, что в шеоле невозможно.
11И ти промијени плач мој на радост, скиде с мене врећу, опаса ме весељем.
Тумачење, ст. 11 (на руском)
. "Снял с меня вретище" - волосяную, грубую и жесткую одежду, надеваемую для выражении печали. - "Препоясал меня веселием" - своим помилованием и прекращением моровой язвы Он наполнил Давида чувством радости.
12Зато ће ти пјевати слава слава моја и не ће умукнути; Господе, Боже мој! довијека ћу те хвалити.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
Псалом принадлежит Давиду и написан "при обновлении дома". Под последним нужно разуметь поставление жертвенника на гумне Орны Иевусеянина, по окончании моровой язвы (см. 2 Цар XXIV и 1 Пар XXI-XXII:1).
Такому пониманию надписания отвечает содержание псалма, где говорится, что Господь покарал Давида за его самоуверенность в непоколебимости своего величия и крепости (7: ст.), но при его покаянии "обратил сетование его в ликование" (12). Моровая же язва была ниспослана Богом после перечисления Давидом своих подданных, а в этом перечислении выразилось временное упоение Давида своей силой и величием, за что и покарал его Господь.
Превозношу Тебя, Господи, за то, что Ты не дал мне погибнуть (2-4). Пусть к моей хвале присоединятся и все святые (5-6). Я получил величие от Тебя, но стал самоуверен, за что Ты, Господи, и наказал (8). Я обратился к Тебе с молитвой и Ты услышал меня; за это я буду славить Тебя вечно (9-13).