Псалмиглава 56

У Синодалном преводу ово је Псалам 55 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

По надписанию псалом написан Давидом во время бегства от Саула к филистимлянам в Геф, где узнали в нем недавнего победителя Голиафа, а потому, вероятно, относились к нему подозрительно. Последнее обстоятельство могло побудить Давида притвориться пред ними сумасшедшим (См. 1 Цар XXI:10 и дал.). - "О голубице, безмолвствующей в удалении" - указывает или на положение Давида во враждебной стране как одинокого и беззащитного изгнанника, т. е. является кротким, образным выражением, обозначающим тогдашнее внешнее и душевное состояние Давида, или указывает на мотив исполнения - по образу песни, начинающейся этими словами.

Помилуй меня, Господи, так как я отовсюду окружен врагами, ищущими погубить меня (2-3). Я на Тебя уповаю и верю в действительность Твоего обо мне определения (4-5). Враги зорко следят за мною. Неужели Ты не накажешь их? (6-8) Мои бедствия исчислены у Тебя и Ты мой Защитник, почему я не боюсь нападений на меня врагов и за посланное Тобою спасение я воздам Тебе мои обеты (9-14).

1Смилуј се на ме, Боже, јер човјек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притјешњује.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Человек хочет поглотить меня". Словом "человек" Давид обозначает филистимлян, среди которых ему пришлось вращаться и которые не могли быть благосклонно настроены к нему, как недавнему победителю Голиафа. Они могли подозрительно относиться к нему и видеть в нем шпиона со стороны враждебного к ним еврейского народа, а потому зорко следили за его словами и поступками.

2Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

3Кад ме је страх, јер се у тебе уздам.

4Богом се хвалим за ријеч његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тијело?

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. "В Боге восхвалю я слово Его". Под "словом" разумеется определение Божие относительно Давида, по которому он был предназначен сделаться царем еврейского народа. "Восхвалять" - благодарить, прославлять. Давид благодарит Бога за такое определение о нем не потому, чтобы находил здесь удовлетворение своему тщеславию, а потому, что видел о нем благоволение к себе Господа, почему у него, жившего среди филистимлян, злых врагов своего народа, не колеблется вера в свое спасение: Бог, давший о нем такое слово, не оставит его неосуществленным и, значит, спасет Давида, поэтому-то Давид и говорит: "не боюсь, что сделает мне плоть?"

5Сваки дан изврћу ријечи моје; што год мисле, све мени о злу.

6Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојима; јер траже душу моју.

7Код оваке злоће избави од њих, у гњеву обори народе, Боже.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. Бог правосуден. В отношениях окружающих Давида филистимлян он видит несправедливую вражду, незаслуженную им, как невинным и невольным изгнанником из своей родины. Враждебное отношение питали не только к нему, но и ко всем евреям, и не только филистимляне, но и все язычники, поэтому молитва Давида о своем спасении переходит в молитву и за свой народ: "во гневе низложи, Боже, народы" (языческие).

8У тебе је избројено моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код тебе, оне су у књизи твојој.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Характеристика бдительного отношения Бога к человеку. Все страдания последнего как бы исчисляются Господом ("исчислены мои скитания"), Господь хранит их как бы в сосуде: он как бы записывает все, чем незаслуженно обижен человек.

9Непријатељи моји уступају натраг, кад тебе призивљем; по том знам да је Бог са мном.

10Богом се хвалим за ријеч његову, Господом се хвалим за ријеч његову.

11У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

12Теби сам се, Боже, завјетовао; тебе ћу хвалити;

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Обеты, данные Давидом пред Богом, указаны в следующем стихе.

13Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у свјетлости живијех.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. Ходить "пред лицем Божиим во свете живых" - значит своими поступками ни в чем не оскорблять и не нарушать велений Господа, руководиться всегда памятованием, что Господь видит, лицо Его обращено к человеку. "Во свете живых" можно бы передать "для просвещения живущих", т. е. деятельность человека, согласная с Божественной волей, важна не как только выражение искренности его воззрений, но и как средство религиозно-нравственного просвещения других людей.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).