Псалмиглава 84

У Синодалном преводу ово је Псалам 83 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Надписание приписывает псалом сынам Кореевым, левитам, в согласии с чем находятся З и 11 стихи, где писатель выражает желание быть не в самом святилище, куда имели доступ только священники, но во дворе храма, забота о котором лежала на левитах. Псалом указывает на вынужденное удаление от храма вместе с левитами и помазанника Божия (10 ст.). Под последним можно разуметь царя, так как со времени помазания Саупа на царство термин "помазанник" стал преимущественно прилагаться к царям (1 Цар XII:3, 5; XXVI:9; 2 Цар I:14; Пс XVII:51; Пс XIX:7:). Царь по изображению псалма, благочестив, принадлежит к числу "ходящих в непорочности" (12 ст.). Таким царем нужно считать Давида, а обстоятельствами написания псалма - бегство его из Иерусалима во время гонений от Авессалома, когда Давида сопровождали любившие его и сочувствовавшие ему левиты. Последние хорошо понимали состояние Давида в его удалении от скинии, что и изобразили в псалме. - "На Гефском орудии", т. е. инструменте, заимствованном из филистимского города Гефа. Содержание псалма представляет изображение тяжелого душевного состояния праведника, вынужденного жить вне привычной и излюбленной им сферы близкого единения с Богом в месте особенного Его присутствия, т. е. в скинии.

Как дороги Твои жилища, Господи, к которым стремится моя душа и которые для меня тоже, что гнездо для птенцов птицы (2-4). Блаженны те, которые живут в доме Твоем или те, которые направляются к нему укрепляясь в силе по мере приближения к Сиону (5-8). Услышь нас, Боже, и призри на Твоего помазанника. При дворах Твоих один день лучше тысячи вне их, так как Господь есть солнце и щит изливающий блага на непорочных (9-13).

1Како су мили станови твоји, Господе над силама!

2Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.

3И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!

4Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.

Тумачење, ст. 1–4 (на руском)

. "Как вожделенны жилища Твои" - как дороги и приятны для меня Твои, Господи, селения! Под селениями разумеется не только святилище, но и двор храма со всеми относящимися сюда сооружениями. Я, говорит писатель, душою и телом взвываю, страдаю по ним ("истомилась душа моя"). Мне бы хотелось быть там, где Ты, Господи, обитаешь, и радоваться близости к Тебе. Для птицы местом покоя и защиты служит ее гнездо, таким же местом успокоения для каждого страждущего праведника являются селения Господни, где он может в богослужении, жертвах и молитве почерпать ободрение и силы.

5Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји!

6Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.

7Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.

Тумачење, ст. 5–7 (на руском)

. Но не лишен будет блаженства и тот, кто свою силу черпает в Тебе, хотя бы и был далеко от храма: из долины слез, которая ему назначена от Бога, т. е. от места своего изгнания, он стремится выйти, подняться на гору, на которой стоял Кивот Завета, т. е. Сион. Такое искреннее, сердечное влечение ко храму Господь благословит: все изгнанники укрепятся и явится им в Сионе Господь, т. е. они будут возвращены и их изгнание окончится.

8Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев!

9Боже, браничу наш! сагни се и види лице помазаника својега!

10Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Сознание удаленности от храма, невозможность принимать участие в богослужении так глубоко чувствовалась изгнанниками, что они предпочитали "один день" при скинии тысяче вне ее, желали быть самыми последними, презираемыми ("у порога в доме Божием"), но только быть во дворе храма, чем жить среди грешных людей внешне счастливой жизнью.

11Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.

12Господе над силама! благо човјеку, који се у те узда!

Тумачење, ст. 11–12 (на руском)

. Писатель уверен, что его желание возвратиться "во дворы Господни" исполнится, потому что Господь "солнце и щит", т. е. награждает ("благодать и славу дает") "ходящих в непорочности", какими и были эти невольные изгнанники. Сознание же своей невинности и сила веры в Бога создает уверенность в получении защиты, а потому писатель и называет таких людей блаженными, счастливыми.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).