Псалмиглава 90

У Синодалном преводу ово је Псалам 89 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Этот псалом принадлежит Моисею, известному вождю и законодателю еврейского народа, как видно из присоединения к этому имени эпитета "человека Божия", преимущественно еще с глубокой древности усвоенного именно Моисею (см. Втор XXXIII:1; Нав XIV:6; Дан IX:11 и др.). В этом псалме Моисей, исповедуя сначала необыкновенное величие Божие, изображает далее ничтожество и греховность человека пред Ним, говорит о заслуженных бедствиях, пережитых евреями и молит Бога быть к ним милостивым. Из содержания псалма можно заключить, что написан он при конце жизни Моисея, после сорокалетнего странствования, пред вступлением евреев в Палестину, когда они уже понесли наказание от Бога за свое неверие к Нему.

Ты, Господи, вечен и неизменяем: Ты существовал раньше образования гор; поколения людей сменяются, тысячи лет пред Тобою, как один день, но Ты один и тот же (1-6). Мы исчезаем от Твоего гнева за грехи свои: жизнь наша сократилась (7:-11). Научи нас, Господи, мудрости, умилосердись и излей на нас Твое благоволение (12-17).

1Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољења.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Прибежище в род и род" - Господь, начиная со времени избрания Авраама, всегда был благосклонен к евреям, а так как один Бог вечен, то прочную и постоянную защиту можно найти только в Нем.

2Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог.

3Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски!

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Человек пред Ним - полное ничтожество. Господь "возвращает человека в тление" - по закону Бога человек со смертью снова возвращается в ту землю, из которой он и взят.

4Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

5–6Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.

Тумачење, ст. 4–5 (на руском)

. Господь вечен, пред Ним тысяча лет, как вчерашний день, т. е. бесследно, а потому незаметно исчезнувший момент; как "стража в ночи" (охрана ночная), делившаяся на три части (смены), которые для спящего проходят совершенно незамеченными. Годы человеческой жизни поэтому ничтожны пред вечностью Бога; жизнь человека можно сравнить с травой, которая утром появляется, а к вечеру высыхает. Человеческие поколения уничтожаются, они уносятся как бы от наводнения.

7:-10. От лица народа Моисей исповедует пред Богом греховность и заслуженность посылаемых на него бедствий и лишений. Народ погибал от божественного гнева (вероятно, разумеется здесь гибель евреев за время сорокалетнего странствования по пустыне); потому что Господь знает как все их поступки ("беззакония наши пред Тобою"), так даже и мысли и чувства ("тайное наше пред светом лица Твоего" - наша жизнь ясна, открыта пред Тобою). Следствием грехов евреев и кары за них от Бога была бедность, непрочность их внешнего благополучия и сокращение продолжительности жизни. Жизнь их обеднела и сократилась; она стала такой же кратковременной сравнительно с жизнью предшествующих поколений, как короток звук. Продолжительность жизни определяется теперь 7:0-ю годами, до 80-ти доживает более сильный. Но и эта, конечная пора человеческой жизни, которая должна бы быть самым лучшим временем, так как здесь человек должен бы пользоваться спокойно плодами своей предшествующей трудовой жизни, однако, характеризуется полною слабостью, беспомощностью и болезнями ("труд и болезнь").

7Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.

8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.

9Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.

10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.

11Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?

12Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Тумачење, ст. 11–12 (на руском)

. Народ еврейский вызывал ранее своим поведением Божественный гнев и если он не исправится и теперь, то "кто знает силу гнева Твоего, и ярость Твою по мере страха Твоего?" Кто может знать, в чем еще проявится Твой гнев над ним? Кто может предсказать и заранее пересчитать виды бедствий? Чтобы избежать возможных в будущем бедствий, Моисей молит Бога научить "счислять дни" - дорожить днями жизни для приобретения благочестия и укрепления в мудром и достойном следовании Его заповедям.

13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

Тумачење, ст. 13–15 (на руском)

. Теперь Моисей молит Бога услышать молитву народа о милости, чтобы Господь наполнил их последующую жизнь своим благословением взамен тех бедствий, какие они пережили до сего времени.

В богослужении этот псалом употребляется на 1-м часе. Как вступление в Палестину было для евреев началом новой жизни, так восход солнца начинает собою новый день жизни человека: как тогда Моисей молился за слабых евреев перед Богом, так и в православном богослужении Церковь его словами молит Бога за благополучие верующего в наступающем дне, сознавая слабость его сил в деле устроения спасения.

16Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.

17Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).