Псалмиглава 89

У Синодалном преводу ово је Псалам 88 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

В Вульгате, еврейской и греческой Библиях псалом приписывается Ефаму Езрахитянину. Ефам или Идифум был современник Давида и начальником над одним из его хоров (см. о нем подробнее в вводных сведениях). Временем жизни Ефама определяется и время написания псалма. В псалме изображается бедствие, постигшее одного из потомков Давида, это нападение на Иудею врагов и расхищения, произведенные ими в Иерусалиме (39-46). Таким событием нужно считать нападение на Иудею и Иерусалим Сусакима, фараона египетского бывшее в пятый год царствования Ровоама. Тогда он вошел в Иерусалим, ограбил сокровища храма и дворца, и только покаяние Ровоама пред Богом спасло его (3 Цар XIV:25-26; 2 Пар XII:1-12). Ефам, выступивший на свое служение при Давиде, мог дожить до времени Ровоама, быть свидетелем этого события и по его поводу написать псалом.

Господи, я буду вечно восхвалять Тебя за милость, дарованную Давиду в обетовании, что Ты навек утвердишь его семя (2-5). Это обетование будут восхвалять на небе и ангелы за его непреложность, так как оно (обетование) непременно будет исполнено, потому что Ты, Господи, всемогущ: Тебе подчиняются моря. Ты низложил Раава, и вся земля в Твоей власти (6-15). Блажен тот народ, который верен Тебе, так как только Ты единственная и верная его защита (16-19). Некогда Ты дал обетование о Давиде, что сделаешь его грозным для врагов, расширишь его власть над народами и морями, сделаешь его первенцем между всеми царями. Если же сыновья его оставят Тебя, Ты накажешь их, но не лишишь Давида дарованного Тобою ему обетования (20-33). Но ныне Ты лишил помазанника Твоего своей милости: его расхищают враги, он унижен и сделался посмешищем у народов (39-46). Доколе, Господи, будет продолжаться Твой гнев? Вспомни о краткости жизни человека, снизойди милостью к поруганным людям и Твоему помазаннику (47:-52).

1Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Под милостью и истиной, как видно из последующего содержания псалма, нужно разуметь великие обетования, данные Богом Давиду о вечном благоволении и милости к нему и его потомку, и верность, непреложность исполнения этих обетований.

2Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Истина "утверждена на небесах". Выражение образное: небо для человека, существа слабого и непостоянного, недоступно, а потому и все, основанное на нем, не может подвергаться никаким изменениям или колебаниям, т. е. эта истина, обетование будет исполнено.

3"Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

4Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.

Тумачење, ст. 3–4 (на руском)

. Изложенное здесь обетование то самое, которое было сообщено Давиду через пророка Нафана (см. 2 Цар VII:12-14).

5Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

6Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

Тумачење, ст. 5–6 (на руском)

. "Небеса", "собрание святых", "сыны Божии" означают ангелов, благоговеющих пред величием данного Давиду обетования.

7Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

8Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. "Раав" - обозначение Египта (см. Пс LXXXVI:4). Упоминается о чудесном изведении из Египта, как проявлении всемогущества и благоволения Господа по отношению к евреям.

11Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.

12Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. "Фавор и Ермон о имени Твоем радуются". Эти горы, находящиеся в Палестине, служат символом всей этой гористой страны. Горы радуются, т. е. все обитатели Палестины полны благодарного чувства к Богу за Его благодеяния, обильно на них изливаемые за время обитания в этой стране.

13Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

14Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;

16Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.

Тумачење, ст. 15–16 (на руском)

. Если Господь так милостив к евреям и всемогущ, то тот народ, который слушает "трубного звука" - блажен. Труба употреблялась у евреев для собрания народа к молитве. Слушаться трубы - точно исполнять Божественные предписания о благоговейном отношении к Нему и исполнении Его заповедей. "Возноситься правдою" Божьею - пользоваться Его покровительством и защитой, а через то и славой у всех народов за праведное хождение пред Ним.

17Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.

18Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

Тумачење, ст. 17–18 (на руском)

. "Благоволением Твоим возвышается рог наш", "от Господа - щит наш" - выражения синонимические. Могущество ("рог") еврейского народа, его защита ("щит") не в военной силе, не в отваге войск и опытности полководцев, но в благоволении к нему Господа. "Святый Израилев" - Господь.

19Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Под святым, т. е. человеком, здесь разумеется пророк Нафан, через которого Господь дал обетование Давиду. Это то же обетование, только в более пространном изложении, как и находящееся во 2 Пар VII:8-16, приводится далее.

20Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.

21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

23Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

25Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. "Море" - Средиземное, находившееся на западе, "реки" - Тигр и Евфрат, на восток от Палестины. Две части света берутся здесь для обозначения всего мира, т. е. Давиду предсказывается распространение его владычества по всей Вселенной. Так как вечность завета Бога с Давидом касается "семени" от него, то последнему, т. е. семени принадлежит такая всесветная власть. Под этим семенем разумеется Мессия.

27:-28. Отношения между Богом и человеком не были отношениями раба к своему господину, основанными на рабском и слепом послушании, но являлись полными любви, как отношения отца к детям. "Первенец", первый сын пользовался особенною любовью у родителей и особенными правами, соединенными с этим первородством. Таким первенцем среди царей языческих является Давид, которою Господь особенно любит и которого предпочитает пред всеми другими правителями народов.

37:-38. Солнце и луна представлялись древним вечными и неизменными, так же вечно и неизменно обетование, данное Богом Давиду. - "Верный свидетель на небесах" - т. е. Бог Господь клянется Сам Собою, так как для Него нет другого более высшего предмета клятвы.

26Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

28Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

29Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

31Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

34Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

36Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

37Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима."

38А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

39Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

Тумачење, ст. 39 (на руском)

. "Поверг на землю венец" - сбросил корону с головы потомка Давида. Образ Ровоама, который должен был смириться пред фараоном Сусакимом.

40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

41Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.

42Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

43Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

44Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

Тумачење, ст. 44–45 (на руском)

. "Отнял… блеск" - блеск самостоятельного, независимого царствования. - "Сократил дни юности" - уменьшил, уничтожил дни беспечальной и беспечной жизни. Мы указывали, что Ровоама спасло покаяние пред Богом, т. е. искреннее и строгое осуждение своего прежнего неосмотрительного, беззаботного и нечестивого поведения. Время беспечной юности сократилось.

46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

47Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

48Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

Тумачење, ст. 47–48 (на руском)

. При недостаточной ясности учения о загробном существовании, преимущественное внимание древнего еврея сосредоточивалось на благоустроении земной жизни. Бедствия и испытания, переживаемые человеком на земле, усиливают тяжесть его кратковременного существования, поэтому писатель молит Господа избавить от настоящих бедствий нашествия Сусакима, не сокрушать их жизни насланием страданий и преждевременной насильственной смерти: каждый из живущих и так не минует шеола.

49Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

50Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

Тумачење, ст. 50 (на руском)

. "Носить поругание от народов в недре" - глубоко болеть за потерю престижа, значения своей родины, своего царства в глазах соседних языческих царств и народов. Эта скорбь писателя - скорбь истинного патриота, страдающего как за каждого из своих соплеменников (см. 48-49 ст. ), так и за весь народ.

51Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

52Благословен Господ увијек! Амин, амин.

Тумачење, ст. 52 (на руском)

. Литургическая прибавка, заканчивающая третий сборник Псалтири.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).