Песма над песмамаглава 7
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
1Како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких.
2Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3Двије дојке твоје као два близанца срнчета;
4Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која гледа према Дамаску;
5Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке;
9И грло твоје као добро вино, које иде право драгому мојему и чини да говоре усне онијех који спавају.
Тумачење, ст. 9 (на руском)
10Ја сам драгога својега, и њега је жеља за мном.
11Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју.
13Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
b–14. В ответ на пышные и частию неумеренные похвалы совершенствам невесты, она спешно и порывисто заявляет, что она со всеми своими достоинствами и совершенствами всецело принадлежит другу своему (ст. 10б-11), которого она теперь настойчиво зовет на лоно природы, чтобы насладиться ее красотами и произведениями (ст. 12–14). При этом благовоние, разливаемое в саду мандрагорами — этими «яблоками любви», — символизирует силу и жизненность ее любви к своему другу (ст. 14а), а ее мудрая заботливость о нем и житейская ее опытность свидетельствуются обилием и разнообразием сбереженных ею для него прекрасных плодов (14б). Мандрагоры, евр. дудаим, — известное на древнем и современном востоке растение Atropa Mandragora или Mandragora vernalis из породы Белладонны, с небольшими бледно-зелеными и красноватыми цветками на стволе величиною до 1 метра; в мае или июне на нем появляются маленькие желтые, сильно пахнущие яблоки, которые, по свидетельству Плиния, у арабов употреблялись в пищу, хотя и производили снотворное действие. Древний и новый восток, классическая древность и все средние века да новейших времен приписывали мандрагорам чародейную силу искусственного возбуждения половой любви и также оплодотворения бесплодных дотоле супружеств. Это верование служит основанием рассказа Быт XXX:14–16. В устах же невинной Суламиты это упоминание о мандрагорах (как вместе и о плодах) есть простой символ истинной любви, силу которой она затем (VIII:6–7) неподражаемо изображает.