Захаријаглава 8

Тумачење главе (на руском)

1-17. Обетования Божии об изменении судьбы остатка избранного народа к лучшему. Несомненность и условия этого изменения. 18-23. При изложенных условиях посты могут обратиться для дома Иудина в торжественные празднества, и сами иудеи сделаются посредниками между Богом и неверующими Его язычниками.

Первые семнадцать стихов главы восьмой, представляют необходимое соединительное звено между гл. VII и второю половиною гл. VIII, которая заключает прямой ответ на поставленные в VII:3 вопрос о постах. В гл. VII пророк обращает внимание слушателей на времена минувшие и вразумляет их почерпаемыми из истории уроками; в гл. VIII он рисует картины будущего, выясняя, при каких условиях посты могут превратиться в торжественные празднества.

1Опет дође ријеч Господа над војскама говорећи:

2Овако вели Господ над војскама: ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гњевом ревнујем за њ.

Тумачење, ст. 1–2 (на руском)

. Пророчество, заключающееся в рассматриваемом отделе, начинается теми же словами, которые мы встречаем почти в самом начале пророчества восьми ночных видений (I:14-15). Господь говорит о любви к Сиону, т. е. к Своему народу; под ревностью здесь, конечно, разумеется ревность любви, а выражение гнева относится к язычникам, которые причинили столько зла избранному народу.

3Овако вели Господ: вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Но Господь определил по отношению к нему переменить Свой гнев на милость. Он возвратится на Сион и будет обитать в Иерусалиме, который оставлен Им при разрушении храма и города, в начале плена, как это созерцал пророк Иезекииль (IX:3; X:4, 18; XI:22-23). Иерусалим и его окрестности снова будут вместилищем истины и святости, равно как мира и благополучия.

7:-8. Милосердие Божие прострется не на тех только, которые уже находятся в Иерусалиме, но и на рассеянных по всем странам земли. Они получат возможность возвратиться в Иерусалим из всех стран от востока до запада и будут опять народом Божиим. Ст. 7:-8 служат пояснением предыдущего: собрание отовсюду рассеянных сынов Израиля увеличит население опустевшего со времени плена Иерусалима, и он будет полон обитателями всех возрастов.

4Овако вели Господ над војскама: опет ће сједјети старци и старице по улицама Јерусалимским, сватко са штаком у руци од велике старости.

5И улице ће градске бити пуне дјетића и дјевојака, које ће се играти по улицама.

6Овако вели Господ над војскама: ако је чудно у очима остатку тога народа у ово вријеме, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? говори Господ над војскама.

7Овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне.

8И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.

9Овако вели Господ над војскама: нека вам се укријепе руке који слушате у ово вријеме ове ријечи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. В успешном окончании начатого предприятия нельзя и сомневаться, потому что проповедь раздается из уст пророков, бывших при основании храма: часть их предречений уже осуществилась; можно вполне надеяться на то, что и все предсказываемое ими не останется без исполнения.

10Јер прије тијех дана не бјеше плате ни за човјека ни за живинче, нити бјеше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога.

11А сада нећу бити као прије остатку тога народа, говори Господ над војскама.

12Него ће усјев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашљедство остатку тог народа.

13И као што бијасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окријепе руке.

14Јер овако вели Господ над војскама: као што вам намислих зло учинити, кад ме разгњевише оци ваши, вели Господ над војскама, и не раскајах се,

15Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се.

16Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим;

17И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ.

18Потом дође ми ријеч Господа над војскама говорећи:

19Овако вели Господ над војскама: пост четвртога мјесеца, и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.

Тумачење, ст. 18–19 (на руском)

. При изложенных выше условиях, посты должны превратиться для иудеев в торжественные и приятные празднества.

20Овако вели Господ над војскама: још ће долазити народи и становници многих градова;

21Долазиће становници једнога у други говорећи: хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.

22Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу.

23Овако вели Господ над војскама: у то ће вријеме десет људи од свијех језика народнијех ухватити једнога Јудејца за скут говорећи: идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.

Тумачење, ст. 20–23 (на руском)

. Хотя пророк, согласно вообще с ветхозаветным представлением о соответствии благосостояния в жизни временной с благочестием, говорит: посев будет в мире; виноградная лоза даст плод свой, и земля даст произведения свои, и небеса будут давать росу свою: и все это Я отдам во владение оставшемуся народу сему (ст. 12, Ср. III:10); но в заключение своих наставлений и обетований, данных при решении вопроса об отмене постов, пророк говорит о благах высших, духовных - о распространении истинного богопознания и богопочтения между язычниками, при посредстве иудеев, как результат полного обращения их на путь исполнения заповедей. К бывшему некогда в рассеянии и вновь восстановленному в своей стране народу будут стекаться отовсюду представители различных народов, будут звать друг друга жители городов языческих в святой город для молитвы пред Господом. Язычники будут нуждаться в руководстве и посредничестве иудеев - народа близкого к Богу; один иудей будет руководить десятью язычниками. Иегова, как творец всего мира, должен быть Владыкою и Богом всех народов; но в ветхозаветное время Он является Богом преимущественно для одного народа израильского, и только через его посредство истинное богопознание делается всеобщим. Мысль, что и язычники предназначаются к вступлению в устрояемое Богом Царство, достигает полной ясности лишь у пророков (Oehl. 216-217).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).