Дан 24 од 90

Лк 8:1–9:62

8:1 Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим.

8:2 И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

8:3 И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.

8:4 А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:

8:5 Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

8:6 А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

8:7 И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8:8 А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: ко има уши да чује нека чује.

8:9 А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?

8:10 А он рече: вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

8:11 А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.

8:12 А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

8:13 А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

8:14 А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богатства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

8:15 А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: ко има уши да чује нека чује.

8:16 Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе.

8:17 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.

8:18 Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

8:19 Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

8:20 И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде.

8:21 А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

8:22 И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

8:23 А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

8:24 И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина.

8:25 А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

8:26 И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

8:27 А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

8:28 А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме.

8:29 Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

8:30 А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ.

8:31 И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

8:32 А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

8:33 Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

8:34 А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима.

8:35 И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

8:36 А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

8:37 И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

8:38 Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

8:39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

8:40 А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.

8:41 И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

8:42 Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

8:43 И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити,

8:44 И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

8:45 И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

8:46 А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

8:47 А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

8:48 А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

8:49 Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

8:50 А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

8:51 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

8:52 А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава.

8:53 И потсмијеваху му се знајући да је умрла.

8:54 А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!

8:55 И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

8:56 И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.

9:1 Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцијељују од болести.

9:2 И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

9:3 И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

9:4 У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

9:5 И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

9:6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђеље и исцјељујући свуда.

9:7 А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

9:8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9:9 И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше га видјети.

9:10 И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

9:11 А народ разумјевши пође за њим и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

9:12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

9:13 А он им рече: подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више од пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

9:14 Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: посадите их на гомиле по педесет.

9:15 И учинише тако, и посадише их све.

9:16 А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

9:17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

9:18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: ко говоре људи да сам ја?

9:19 А они одговарајући рекоше: једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

9:20 А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

9:21 А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога

9:22 Говорећи да сину човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

9:23 А свима говораше: ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

9:24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

9:25 Јер какву ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди?

9:26 Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела.

9:27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царства Божијега.

9:28 А кад прође осам дана послије онијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

9:29 И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.

9:30 И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија.

9:31 Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму.

9:32 А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху.

9:33 И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

9:34 А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

9:35 И чу се глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, њега послушајте.

9:36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше.

9:37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа.

9:38 И гле, човјек из народа повика говорећи: учитељу! молим ти се, погледај на сина мојега, јер ми је јединац:

9:39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

9:40 И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

9:41 И одговарајући Исус рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо:

9:42 А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

9:43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

9:44 Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

9:45 А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

9:46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

9:47 А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

9:48 И рече им: који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

9:49 А Јован одговарајући рече: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

9:50 И рече му Исус: не браните; јер ко није против вас с вама је.

9:51 А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

9:52 И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

9:53 И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

9:54 А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

9:55 А он окренувши се запријети им и рече: не знате каквога сте ви духа;

9:56 Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

9:57 А кад иђаху путем рече му неко: Господе! ја идем за тобом куд год ти пођеш.

9:58 И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

9:59 А другоме рече: хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

9:60 А Исус рече му: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

9:61 А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

9:62 А Исус рече му: ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.