Дан 25 од 90

Лк 10:1–11:54

10:1 А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

10:2 А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

10:3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

10:4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

10:5 У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

10:6 И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

10:7 А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

10:8 И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

10:9 И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10:10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

10:11 И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

10:12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе.

10:13 Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

10:14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

10:15 И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

10:16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

10:17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

10:18 А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

10:19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

10:20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

10:21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

10:22 И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати.

10:23 И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите.

10:24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

10:25 И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

10:26 А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

10:27 А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе.

10:28 Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив.

10:29 А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој?

10:30 А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

10:31 А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

10:32 А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

10:33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

10:34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

10:35 И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

10:36 Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

10:37 А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако.

10:38 А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

10:39 И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

10:40 А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

10:41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

10:42 А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.

11:1 И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

11:2 А он им рече: кад се молите Богу говорите: оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11:3 Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;

11:4 И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

11:5 И рече им: који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;

11:6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

11:7 А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме; већ су врата затворена и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

11:8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

11:9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

11:10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

11:11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?

11:12 Или ако заиште јаје да му да скорпију?

11:13 Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега?

11:14 И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.

11:15 А неки од њих рекоше: помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

11:16 А други кушајући га искаху од њега знак с неба.

11:17 А он знајући помисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

11:18 Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

11:19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

11:20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

11:21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

11:22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.

11:23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

11:24 Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

11:25 И дошавши нађе пометен и украшен.

11:26 Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.

11:27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

11:28 А он рече: благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.

11:29 А народу који се скупљаше стаде говорити: род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

11:30 Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.

11:31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

11:32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.

11:33 Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто, нити под суд, него на свијећњак да виде свјетлост који улазе.

11:34 Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.

11:35 Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.

11:36 Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће свијетло као кад те свијећа обасјава свјетлошћу.

11:37 А кад говораше, мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.

11:38 А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.

11:39 А Господ рече му: сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

11:40 Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

11:41 Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

11:42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

11:43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

11:44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

11:45 А неки од законика одговарајући рече: учитељу! говорећи то и нас срамотиш.

11:46 А он рече: тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем нећете да их прихватите.

11:47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили.

11:48 Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

11:49 Зато и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;

11:50 Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета,

11:51 Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.

11:52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.

11:53 А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,

11:54 Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.