Дан 1 од 30

Пс 1:1–7:17

1:1 Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи,

1:2 Него му је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан и ноћ!

1:3 Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што год ради, у свему напредује.

1:4 Нијесу таки безбожници, него су као прах који расипа вјетар.

1:5 Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грјешници на збору праведничком.

1:6 Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.

2:1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2:2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

2:3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

2:4 Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

2:5 Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

2:6 "Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

2:7 Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

2:8 Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

2:9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

2:10 Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

2:11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

2:12 Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!

3:1 Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.

3:2 Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога.

3:3 Али ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; ти подижеш главу моју.

3:4 Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.

3:5 Ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.

3:6 Не бојим се много тисућа народа што са свијех страна наваљује на ме.

3:7 Устани, Господе! помози ми, Боже мој! јер ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.

3:8 Од Господа је спасење; нека буде на народу твом благослов твој!

4:1 Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.

4:2 Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

4:3 Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.

4:4 Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

4:5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

4:6 Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.

4:7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.

4:8 Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

5:1 Чуј, Господе, ријечи моје, разумиј помисли моје.

5:2 Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! јер се теби молим, Господе!

5:3 Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред тобом, и чекам.

5:4 Јер си ти Бог који неће безакоња; у тебе нема мјеста ко је зао.

5:5 Безбожници неће изаћи пред очи твоје; ти ненавидиш све који чине безакоње.

5:6 Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.

5:7 А ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и клањам се у светој цркви твојој са страхом твојим.

5:8 Господе! води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.

5:9 Јер нема у устима њиховијем истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.

5:10 Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе.

5:11 Па ће се радовати сви који се у те уздају; довијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје.

5:12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.

6:1 Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати.

6:2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале,

6:3 И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш.

6:4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

6:5 Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?

6:6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

6:7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

6:8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

6:9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

6:10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.

7:1 Господе, Боже мој! у тебе се уздам, сачувај ме од свијех који ме гоне, и избави ме.

7:2 Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави.

7:3 Господе, Боже мој! ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојима,

7:4 Ако сам зло вратио пријатељу својему, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху;

7:5 Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати.

7:6 Устани, Господе, у гњеву својем; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд.

7:7 И људство ће се слећи око тебе; изнад њега изађи у висину.

7:8 Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде.

7:9 Нек се прекине злоћа безбожника, а праведника потпомози, јер ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!

7:10 Штит је мени у Бога, који чува оне који су права срца.

7:11 Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гњев.

7:12 Ако се неће безбожник да обрати, он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га;

7:13 И запиње смртну стријелу, чини стријеле своје да пале.

7:14 Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару.

7:15 Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.

7:16 Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на тјеме његово.

7:17 Хвалим Господа за правду његову, и пјевам имену Господа вишњега.