Дан 2 од 30

Пс 8:1–14:7

8:1 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.

8:2 У устима мале дјеце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.

8:3 Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;

8:4 Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш?

8:5 Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га;

8:6 Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове,

8:7 Овце и волове све, и дивље звјериње,

8:8 Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима.

8:9 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи!

9:1 Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја.

9:2 Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!

9:3 Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега;

9:4 Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.

9:5 Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.

9:6 Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов.

9:7 Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.

9:8 Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.

9:9 Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

9:10 У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!

9:11 Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;

9:12 Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.

9:13 Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,

9:14 Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје.

9:15 Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.

9:16 Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.

9:17 Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

9:18 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.

9:19 Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом.

9:20 Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.

10:1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

10:2 С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.

10:3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује.

10:4 Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем.

10:5 Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

10:6 У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.

10:7 Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.

10:8 Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

10:9 Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју.

10:10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

10:11 Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда."

10:12 Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.

10:13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

10:14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.

10:15 Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.

10:16 Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.

10:17 Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

10:18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.

11:1 У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "лети у гору као птица;

11:2 Јер ево грјешници натегоше лук, запеше стријелу своју за тетиву, да из мрака стријељају праве срцем.

11:3 Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?"

11:4 Господ је у светом двору свом, пријесто је Господњи на небесима; очи његове гледају; вјеђе његове испитују синове човјечије.

11:5 Господ испитује праведнога; а безбожнога и којему је мило чинити зло ненавиди душа његова.

11:6 Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора; и огњени вјетар биће им дио из чаше;

11:7 Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће његово видјети праведници.

12:1 Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим.

12:2 Лаж говоре један другоме,уснама лажљивијем говоре из срца дволична.

12:3 Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

12:4 Људе, који говоре: језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

12:5 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе.

12:6 Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

12:7 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека.

12:8 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.

13:1 Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати? докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

13:2 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

13:3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просвијетли очи моје да не заспим на смрт.

13:4 Да не рече непријатељ мој: надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

13:5–6 А ја се уздам у милост твоју; радоваће се срце моје за спасење твоје. Пјеваћу Господу, који ми добро чини.

14:1 Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова;нема никога да добро твори.

14:2 Господ погледа с неба на синове човјечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

14:3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога.

14:4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, не призивају Господа?

14:5 Ондје ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

14:6 Смијете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

14:7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.