Дан 3 од 30

Пс 15:1–18:50

15:1 Господе ко може сједјети у сјеници твојој? ко може наставати на светој гори твојој?

15:2 Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца својега;

15:3 Ко не опада језиком својим, не чини другоме зла, и не ружи ближњега својега;

15:4 Ко не гледа онога кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;

15:5 Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога. Ко овако ради, неће посрнути довијека.

16:1 Чувај ме, Боже; јер се у те уздам.

16:2 Рекох Господу: ти си Господ мој, немам добра осим тебе.

16:3 У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.

16:4 Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им не ћу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја.

16:5 Господ је мој дио нашљедства и чаше; ти подижеш достојање моје.

16:6 Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.

16:7 Благосиљам Господа, који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени.

16:8 Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем.

16:9 Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;

16:10 Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост.

16:11 Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем твојим, утјеха у десници твојој довијека.

17:1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.

17:2 Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.

17:3 Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

17:4 Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.

17:5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

17:6 Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо своје, и чуј ријечи моје.

17:7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој.

17:8 Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила својих заклони ме

17:9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

17:10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

17:11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

17:12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.

17:13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

17:14 Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.

17:15 А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.

18:1 Љубићу те, Господе, крепости моја,

18:2 Господе, граде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена горо, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојега, уточиште моје!

18:3 Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

18:4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.

18:5 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.

18:6 У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

18:7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.

18:8 Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега.

18:9 Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем.

18:10 Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.

18:11 Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

18:12 Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље.

18:13 Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

18:14 Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

18:15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега.

18:16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

18:17 Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

18:18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

18:19 Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.

18:20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

18:21 Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега,

18:22 Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

18:23 Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

18:24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима.

18:25 Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,

18:26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

18:27 Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

18:28 Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.

18:29 С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

18:30 Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.

18:31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега?

18:32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.

18:33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

18:34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.

18:35 Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.

18:36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

18:37 Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.

18:38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

18:39 Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

18:40 Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

18:41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их он не слуша.

18:42 Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.

18:43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.

18:44 По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

18:45 Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.

18:46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,

18:47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

18:48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!

18:49 Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,

18:50 Који славно избављаш цара, својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.