БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 4 од 30

Пс 19:1–22:31 · око 5 мин

Пс 19:1–22:31

19:1 Небеса казују славу Божију, и дјела руку његовијех гласи свод небески.

19:2 Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

19:3 Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас њихов.

19:4 По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

19:5 И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

19:6 Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његова; и нико није сакривен од топлоте његове.

19:7 Закон је Господњи свршен, кријепи душу; свједочанство је Господње вјерно, даје мудрост невјештоме.

19:8 Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест је Господња свијетла, просвјетљује очи.

19:9 Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су његови истини, праведни свиколики.

19:10 Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из сата.

19:11 И слугу твојега они су просвијетлили; ко их држи има велику плату.

19:12 Ко ће знати све своје погрјешке? Очисти ме и од тајнијех;

19:13 И од вољнијех сачувај слугу својега, да не обладају мноме. Тада ћу бити свршен и чист од великога пријеступа.

19:14 Да су му ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред тобом, Господе, крјепости моја и избавитељу мој!

20:1 Да те услиши Господ у дан жалости, да те заштити име Бога Јаковљева.

20:2 Да ти пошље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткријепи.

20:3 Да се опомене свијех приноса твојијех, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.

20:4 Да ти да Господ по срцу твојему; што год почнеш, да ти изврши.

20:5 Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога својега дигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.

20:6 Сад видим да Господ чува помазаника својега; слуша га са светога неба својега; јака је десница његова, која спасава.

20:7 Једни се хвале колима, други коњма, а ми именом Господа својега.

20:8 Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.

20:9 Господе! помози цару, и услиши нас кад те зовемо.

21:1 Господе! с твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што ти помажеш!

21:2 Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио.

21:3 Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења.

21:4 Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека.

21:5 Велика је слава његова твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.

21:6 Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица својега.

21:7 Јер се цар узда у Господа и у милост вишњега; и не колеба се.

21:8 Наћи ће рука твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница твоја оне који мрзе на тебе.

21:9 Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети.

21:10 Род њихов истријебићеш са земље, и семе њихово између синова човјечијих;

21:11 Јер подигоше на тебе зло, смислише и не могоше извршити.

21:12 Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова својијех пустићеш стријеле у лице њихово.

21:13 Подигни се, Господе, силом својом; ми ћемо пјевати и славити јакост твоју.

22:1 Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?

22:2 Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

22:3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

22:4 У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.

22:5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.

22:6 А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу.

22:7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

22:8 И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.

22:9 Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.

22:10 За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој.

22:11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

22:12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;

22:13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

22:14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

22:15 Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

22:16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

22:17 Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

22:18 Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.

22:19 Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

22:20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

22:21 Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

22:22 Казујем име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те.

22:23 Који се бојите Господа, хвалите га. Све сјеме Јаковљево! поштуј га. Бој га се, све сјеме Израиљево!

22:24 Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица својега, него га услиши кад га зазва.

22:25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њега боје.

22:26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце ваше довијека.

22:27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.

22:28 Јер је Господње царство; он влада народима.

22:29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.

22:30 Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.

22:31 Доћи ће, и казиваће правду његову људима његовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.