Псалмиглава 19

У Синодалном преводу ово је Псалам 18 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Надписанием и сходством этого псалма с другими псалмами Давида подтверждается происхождение его от последнего. Время написания точно указать невозможно за общностью его содержания. Этот псалом - торжественный гимн Богу, как Творцу величественного внешнего мира и нравственного закона, чем он дополняет предыдущий, тоже представляющий гимн Богу, но как защитнику угнетенного праведника. "Кант не вспоминал ли об этом псалме, когда говорил: есть две вещи, которые возбуждают во мне постоянное изумление, звездное небо над моею головою и нравственный закон в моем сердце!" (Вигуру. Руководство к чтению Библии, т. 2, первая половина, с. 47:7).

Небо, величественное днем и ночью, свидетельствует славу Божию пред всем живущим (2-5). На этом небе - самое великое светило - солнце, которое обходит, живит и освещает весь мир (6-7). Как благодетельно солнце для земли, так благодетелен нравственный закон Бога для человека, очищающий и оживляющий его духовную природу (6-10), почему он выше всяких земных сокровищ (8-12). Поэтому Давид молит Господа охранить его от действия греховных влечений, часто не сознаваемых самим человеком, но при развитии и укреплении способных погубить его (13-15).

1Небеса казују славу Божију, и дјела руку његовијех гласи свод небески.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Небо, покрытое бесконечным количеством светил, особенно ярких на Востоке, вся эта твердь, находящаяся над головою человека, ясно свидетельствует о необыкновенном величии и силе Творца. Человек знает, что эти светила вне его власти, он видит их необыкновенно стройное течение и красоту. О чем ином, как не о величии творческой славы Бога все это говорит самым фактом своего существования!?

2Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Эти светила и все пространство тверди изо дня в день, из ночи в ночь, постоянно и неумолчно говорят и проповедуют об этом величии Бога.

3Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас њихов.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Небесный свод - везде, а потому и везде эта проповедь. Какие бы народы ("языцы") и племена ("наречия") не жили на земле, и где бы они не находились, этот голос всеми ими слышен. Выражение "нет языка, и нет наречия" понимают (Генгстенберг) и в таком смысле: хотя эти явления безмолвны, не обладают даром речи, однако они всюду красноречиво, хотя и немо, проповедуют о славе Творца.

4По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

5И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

6Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његова; и нико није сакривен од топлоте његове.

Тумачење, ст. 5–6 (на руском)

. Из светил, особенно величественных на звездном небе, выделяется солнце, которое каждый день выходит, "от края небес" - от востока, в необыкновенном сиянии, напоминая жениха в его убранстве, или "исполина", воина идущего на состязание в бегании. Оно обходит всю землю и ничто не укроется от его теплоты и света: оно все согревает и живит.

7Закон је Господњи свршен, кријепи душу; свједочанство је Господње вјерно, даје мудрост невјештоме.

8Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест је Господња свијетла, просвјетљује очи.

9Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су његови истини, праведни свиколики.

Тумачење, ст. 7–9 (на руском)

. "Закон Господа", "откровение", "повеления Господа", "страх Господень", "суды Господни" - выражения синонимические, обозначающие откровение Божие, даваемое человеку для его блага. В этом откровении человек почерпает "укрепление" души, так как Божественный закон всегда отвечает ее лучшим, идеальным влечениям и авторитетом своего высшего происхождения освящает и подкрепляет человека в следовании им. Как откровение, ниспосылаемое человеку в разных случаях жизни, в которых человеку трудно разобраться самому, оно "умудряет" человека, давая ему истинное знание и понимание предметов и явлений; откровение "веселит сердце", так как говорит о том, что Господь все видит и над всем промышляет, ничто доброе не остается без Его попечения и покровительства. - "Просвещает очи" - синонимично выражено "умудряет". Откровение, как данное и происходящее от Бога, не имеет в себе ничего греховного, а потому оно не подлежит изменению или очищению: оно вечно и неизменно. В откровении заключается "истина"; поэтому оно праведно.

10Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из сата.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Если такова зиждущая и обновляющая сила откровения, понятно, что данность его неизмеримо выше всяких слитков золота и приятнее "меда", выше всех внешних, материальных ценностей.

11И слугу твојега они су просвијетлили; ко их држи има велику плату.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. "Раб твой" - Давид; "охраняется ими" - старается согласовать свои действия с указаниями откровения и оберечь себя от уклонения к греху.

12Ко ће знати све своје погрјешке? Очисти ме и од тајнијех;

13И од вољнијех сачувај слугу својега, да не обладају мноме. Тада ћу бити свршен и чист од великога пријеступа.

Тумачење, ст. 12–13 (на руском)

. В природе человека, однако, есть скрытые, часто не сознаваемые им греховные влечения, есть греховные "мысли" ("умышленные"). То и другое может перейти в действие и привести к великому "развращению", к отступлению от Бога, если они возобладают над человеком. Своевременное уяснение человеком истинного смысла этих влечений и дум, равно как и гибельности их, предохраняет его от греха. Об этом возможно раннем просвещении Давид и молит Бога, как существо всеведущее, от которого ничто не скрыто.

14Да су му ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред тобом, Господе, крјепости моја и избавитељу мој!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).