Псалмиглава 18

У Синодалном преводу ово је Псалам 17 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Этот псалом приводится во 2 кн. Цар XXII гл. с большими изменениями. Надписание псалма совпадает с указанием исторической книги на время его происхождения - по окончании гонений Саула и после многочисленных побед Давида над соседними языческими народами, упрочивших спокойствие в его государстве от нападений внешних врагов. Название Давидом себя "рабом" Иеговы отвечает тому месту псалма, где он свидетельствует о своей полной невинности пред Богом и всегдашнем следовании Его заповедям (ст. 21-25).

Возлюблю Господа, который спас меня от опасностей, угрожавших смертью (1-6). На мой зов о помощи Господь явился в грозном величии, когда вся природа помогала Ему сокрушить моих врагов (7:-16). Он вызвал меня на свободу за то, что я никогда на отступал от Его заповедей и был пред Ним непорочен (17:-25). Господь и с каждым поступает так, как он того заслуживает (26-23). Господь хранил меня во всю жизнь, был несокрушимым для меня орудием, поражавшим как внутренних моих врагов, так и внешних, которых я обратил в тыл и города которых разрушил (29-46). Жив Господь и да будет превознесен мой Помощник и Избавитель, которого я буду славить не только во всю свою жизнь, но и в потомстве (47:-51).

1Љубићу те, Господе, крепости моја,

2Господе, граде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена горо, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојега, уточиште моје!

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. "Господь… - рог спасения моего". Сравнение взято с животных, у которых их рога служат средством защиты и через них проявляется сила животного. Как рога для животного, так Бог являлся орудием, защищавшим Давида от врагов.

3Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. "Объяли меня муки смертные" - со всех сторон окружали опасности, грозившие смертью. - "Потоки беззакония", с евр. "потоки Валиалэ". Это название означает человека дурного т. е. меня окружили люди, целые потоки нечестивых людей и злых.

5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.

6У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. "В тесноте" - в тяжелых обстоятельствах.

С 8 ст. Давид описывает очень картинно оказанную ему Богом помощь, когда вся природа подчинялась Его велению и шла на защиту гонимого праведника.

Может быть указанные здесь проявления Божественной силы являются только образами, какими хотел Давид обозначить Его господство над всем миром и людьми, а может быть он разумел здесь факт действительной помощи ему Бога, проявленной в действиях сил и явлений природы. В борьбе с какими врагами и когда была оказана Давиду такая помощь, в исторических книгах указаний нет.

7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. Изображение сильной грозы. - "Основания гор" - от удара грома тряслась земля в своих глубоких недрах, до которых, по воззрениям древних, доходили корни, основания гор.

8Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. "Дым от гнева Его", "огонь поядающий" и "горячие угли" - образы туч и молнии.

9Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. Обычный образ явления Бога ветхозаветному человеку - в тучах и облаках, поэтому "наклонение небес и мрак под ногами Бога" - появление тучи.

10Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Херувимы - небесные бесплотные духи, ближайшие и самые быстрые исполнители Его воли, почему обыкновенно их изображали с 6-ю крылами. Здесь выражение "воссел на херувимов" - объясняется последующим - "понесся на крыльях ветра", т. е. туча приближалась с необыкновенной быстротой.

11Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. Эта туча была местом пребывания Бога, как шатер служит местом обитания человека, см. 10 ст.

12Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље.

13Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. Удары и раскаты грома - грозный глас Божий.

14Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

15И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. "Открылись основания вселенной" - обнажилось дно морей. Этим выражением - гиперболой Давид хотел обозначить силу потоков дождя, обилие воды: ее было так много, что как бы вода вылилась из всех морей и затопила землю.

16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. "Извлек меня из вод многих". - Вода здесь, как часто в Библии, означают многочисленные бедствия: Бог освободил меня от них.

17Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

19Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. "Вывел меня на пространное место" - освободил из тесноты, бедствий, дал свободу.

20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. "Воздал мне Господь по правде моей" - по моей внутренней чистоте, чистоте мыслей и побуждений, "по чистоте рук" - по чистоте поступков.

21Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега,

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. "Хранил пути Господни" - не отступал от поведения, назначенного Богом человеку.

22Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

23Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима.

25Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,

26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

Тумачење, ст. 25–26 (на руском)

. Господь с каждым поступает соответственно тому, что он заслуживает: чистого, праведного Он награждает, а лукавого карает.

27Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

28Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.

29С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

30Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.

31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега?

32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.

Тумачење, ст. 32 (на руском)

. "Опоясать" - приготовить к занятиям, к делу. Господь опоясал Давида силою - дал ему средства победить врагов. "Устроить верный путь" - указывать надежный путь, безошибочные средства к достижению цели.

33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

Тумачење, ст. 33 (на руском)

. "На высотах моих поставляет меня" - та высота, могущество, которых я достиг сейчас, есть дело Божественной помощи.

34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.

35Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.

36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

Тумачење, ст. 36 (на руском)

. "Расширяешь шаг мой" - расставляешь ноги, даешь твердо стоять.

37Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.

38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

39Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

40Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их он не слуша.

42Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.

43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.

Тумачење, ст. 43 (на руском)

. "Избавил от мятежа народа" - указание на внутренние усобицы, происходившие в царстве Израильском при воцарении Давида.

44По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

45Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.

46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,

47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!

49Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,

Тумачење, ст. 49 (на руском)

. "Славить Тебя, Господи, между всеми иноплеменниками", точнее - пред всеми иноплеменниками. Каждая победа Давида заканчивалась торжественным благодарением Бога, в котором Давид пред всеми людьми как из своего народа, так и из пленников-язычников не скрывал имени Иеговы, но открыто воспевал Его, как единого истинного Бога.

В этих словах Ап. Павел видит указание на проповедь учения Христа среди язычников (см. Рим XV:9).

50Који славно избављаш цара, својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.

Тумачење, ст. 50 (на руском)

. "Потомство во веки", это то, которое было открыто Давиду через пророка Нафана см. 2 Цар VII:12-16.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).