Псалмиглава 20
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
У Синодалном преводу ово је Псалам 19 Зашто псалам има два броја
Зашто псалам има два броја?
Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.
У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.
То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.
Подударање бројева
| Синодални | Јеврејски |
|---|---|
| 1–8 | 1–8 |
| 9 | 9–10 |
| 10–112 | 11–113 |
| 113 | 114–115 |
| 114–115 | 116 |
| 116–145 | 117–146 |
| 146–147 | 147 |
| 148–150 | 148–150 |
Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.
Тумачење главе (на руском)
1Да те услиши Господ у дан жалости, да те заштити име Бога Јаковљева.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. В обоих псалмах говорится о Давиде в третьем лице. Мы сказали, что псалмы представляют молитву за Давида народа. Можно считать эти псалмы даже и молитвой Давида о себе самом. Говорить о себе в третьем лице не представляет особенности и исключительности такой формы; подобное мы встречаем, напр., и в Пс XVII:51 ст., в Пс LXXI и др.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. Да услышит Господь молитву царя о помощи в борьбе с врагом (2-6)! Народ надеется не на свою силу, а на Бога, и враги его пали (7:-10).
2Да ти пошље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткријепи.
3Да се опомене свијех приноса твојијех, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
. "Да воспомянет все жертвоприношения… соделает тучным", - пусть всякая жертва, приносимая Давидом, вызовет благоволение со стороны Бога к нему. Тучное (жирное) животное, приносимое в жертву, свидетельствовало о благочестии и благоговении приносящего, так как оно показывало, что человек жертвует Богу самое дорогое из своих животных.
4Да ти да Господ по срцу твојему; што год почнеш, да ти изврши.
Тумачење, ст. 4 (на руском)
. "Намерения" - план; пусть Господь даст возможность Давиду удачно выполнить свой план борьбы с врагами.
5Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога својега дигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.
6Сад видим да Господ чува помазаника својега; слуша га са светога неба својега; јака је десница његова, која спасава.
Тумачење, ст. 6 (на руском)
. "Ныне познал я" - прешедшее вместо будущего; ныне, т. е. в настоящую войну с сиро-аммонитянами, обнаружится как любит ("спасает… отвечает") Господь своего помазанника.
Евреи жаждут божественной помощи, так как военные силы борющихся сторон неравны: "иные", т. е. враги, обладали большим количеством боевых колесниц, чему евреи могут противопоставить только свою веру в Бога и надежду на Его помощь.
7Једни се хвале колима, други коњма, а ми именом Господа својега.
8Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.
9Господе! помози цару, и услиши нас кад те зовемо.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
Эти псалмы представляют две части произведения, посвященного одному и тому же предмету. В XIX Пс излагается молитва к Богу от лица народа о даровании Давиду победы над врагами, владевшими большими боевыми силами (8 ст.). Кивот Завета тогда находился на Сионе (3 ст.). В XX Пс приводится благодарственная песнь Богу за дарованную победу, настолько блестящую, что Давид, уничтоживши врагов в большой массе (10 и 13 ст.), надел на себя корону с головы противника - царя, корону, украшенную дорогими камнями (4 ст.). Такое событие было во время борьбы Давида с сиро-аммонитянами, когда он, после победы над врагами, по взятии Раввы Аммонитской, взял венец царя Аммонитского и надел на свою голову, а народ, бывший в городе, истребил (2 Цар XII:30-31).