Дан 120 од 365

Ис Нав 22:1–23:16

22:1 Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијина,

22:2 И рече им: ви држасте све што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповиједао.

22:3 Не остависте браће своје дуго времена, до овога дана, и добро чувасте заповијест Господа Бога својега.

22:4 А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу нашљедства својега, коју вам је дао Мојсије слуга Господњи с ону страну Јордана.

22:5 Само пазите добро да вршите заповијест и закон, што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога својега и да ходите свијем путовима његовијем, и чувате заповијести његове и држите их се, и да му служите свијем срцем својим и свом душом својом.

22:6 И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.

22:7 А половина племена Манасијина бјеше дао Мојсије нашљедство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом с ову страну Јордана к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,

22:8 И рече им говорећи: с великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло многом; са сребром и златом и мјеђу и гвожђем и одијелом врло многим; подијелите плијен од непријатеља својих с браћом својој.

22:9 И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина отидоше од синова Израиљевијех из Силома, који је у земљи Хананској, идући у земљу Галадску, у земљу нашљедства својега, коју наслиједише, како бјеше Господ заповједио преко Мојсија.

22:10 А кад дођоше на међу Јорданску у земљи Хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина олтар ондје на Јордану, олтар велик и наочит.

22:11 И чуше синови Израиљеви гдје се говори: гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина начинише олтар према земљи Хананској на међи Јорданској, покрај синова Израиљевијех.

22:12 А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевијех у Силом да иду да се бију с њима.

22:13 И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску Финеса сина Елеазара свештеника,

22:14 И с њим десет кнезова, по једнога кнеза од дома отачкога од свијех племена Израиљевијех, а сваки их бјеше поглавар у дому отаца својих у тисућама Израиљевијем.

22:15 А они дођоше к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску, и рекоше им говорећи:

22:16 Овако вели сав збор Господњи, какав је то гријех којим се огријешисте Богу Израиљеву одвративши се данас од Господа начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?

22:17 Мало ли нам је гријеха Фегорова, од којега се још нијесмо очистили до данас и с којега дође погибао на збор Господњи,

22:18 Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сјутра разгњеви на сав збор Израиљев?

22:19 Ако је земља нашљедства вашега нечиста, пријеђите у земљу нашљедства Господњега, у којој стоји шатор Господњи, и узмите нашљедство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтар Господа Бога нашега.

22:20 Није ли се Ахан син Зарин огријешио о ствари проклете, те дође гњев на сав збор Израиљев? и он не погибе сам за гријех свој.

22:21 А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина одговорише и рекоше поглаварима тисућа Израиљевих:

22:22 Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и гријешити Господу, нека нас не сачува данас.

22:23 Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или даре или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.

22:24 Него то учинисмо бојећи се овога: рекосмо: сјутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: шта ви имате с Господом Богом Израиљевим?

22:25 Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате дијела у Господа. Те ће синови ваши одбити синове наше да се не боје Господа.

22:26 Зато рекосмо: учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,

22:27 Него да буде свједок међу нама и вама, и међу натражјем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: ви немате дијела у Господа.

22:28 Јер рекосмо: ако кад реку тако нама или натражју нашему, тада ћемо им казати: видите слику од олтара Господњега коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је свједочанство међу нама и вама.

22:29 Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтар Господа Бога нашега, који је пред шатором његовијем.

22:30 А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од тисућа Израиљевих који бијаху с њим, ријечи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.

22:31 И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и синовима Манасијиним: данас познасмо да је међу нама Господ кад се огријешисте Господу тијем гријехом, и сачувасте синове Израиљеве од руку Господњих.

22:32 И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимовијех и од синова Гадовијех из земље Галадске у земљу Хананску к синовима Израиљевијем, и јавише им ствар.

22:33 И би по вољи синовима Израиљевијем; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.

22:34 И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: свједок је међу нама да је Господ Бог.

23:1 А послије много времена, пошто Господ умири Израиља од свијех непријатеља његовијех унаоколо, и Исус би стар и временит,

23:2 Дозва Исус све синове Израиљеве, старјешине њихове и поглаваре њихове и судије и управитеље њихове, и рече им: ја сам стар и временит;

23:3 А ви сте видјели све што је учинио Господ Бог ваш свијем овијем народима вас ради, јер је Господ Бог ваш сам војевао за вас.

23:4 Видите, раздијелио сам вам ждријебом ове народе, који осташе, у нашљедство по племенима вашим од Јордана, све народе које истријебих до великога мора на запад.

23:5 И Господ Бог ваш разагнаће их испред вас и истријебиће их испред вас, и наслиједићете земљу њихову, као што вам је рекао Господ Бог ваш.

23:6 Зато укријепите се добро да држите и творите све што је написано у књизи закона Мојсијева, да не отступате од њега ни надесно ни налијево,

23:7 Да се не помјешате с тијем народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њиховијех, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате.

23:8 Него се држите Господа Бога својега, као што сте чинили до данас.

23:9 Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас.

23:10 Један човјек између вас гониће тисућу, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао.

23:11 Пазите дакле добро да љубите Господа Бога својега.

23:12 Јер ако се одвратите и пристанете за остатком тијех народа што су још остали међу вама, и с њима се опријатељите и помијешате се с њима и они с вама,

23:13 Знајте заиста да Господ Бог ваш неће више изгонити тијех народа испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа, и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш.

23:14 И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свијем срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свега добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа.

23:15 А како вам се навршило свако добро што вам је обрекао Господ Бог ваш, тако ће Господ пустити на вас сва зла, докле вас не истријеби с ове добре земље, коју вам је дао Господ Бог ваш,

23:16 Ако преступите завјет Господа Бога својега који вам је заповједио, и отидете да служите другим боговима, и станете им се клањати; и распалиће се гњев Господњи на вас, и нестаће вас брзо с те добре земље, коју вам је дао.

Лк 21:1–38

1 Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;

2 А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;

3 И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

4 Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

5 И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече:

6 Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

7 Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?

8 А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.

9 А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.

10 Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство;

11 И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

12 А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.

13 А то ће вам се догодити за свједочанство.

14 Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:

15 Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

16 А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

17 И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.

18 И длака с главе ваше неће погинути.

19 Трпљењем својијем спасавајте душе своје.

20 А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.

21 Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

22 Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

23 Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу.

24 И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

25 И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

26 Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

27 И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

28 А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

29 И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета;

30 Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.

31 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

32 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

33 Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи.

34 Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.

35 Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

36 Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.

37 И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

38 И сав народ долажаше изјутра к њему у цркву да га слушају.

Пс 51:1–52:9

1 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав.

5 Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех.

6 Видјеће праведници и побојаће се, и потсмијеваће му се:

7 Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом.

8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека.

9 Довијека ћу хвалити тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име твоје; јер си добар к свецима својим.