Дан 121 од 365

Ис Нав 24:1–36

1 Потом сабра Исус сва племена Израиљева у Сихем, и сазва старјешине Израиљеве и поглаваре његове и судије његове и управитеље његове, и стадоше пред Богом.

2 И рече Исус свему народу: овако вели Господ Бог Израиљев: с ону страну ријеке живјеше негда оци ваши, Тара отац Аврамов и отац Нахоров, и слулжише другим боговима.

3 Али узех оца вашега Аврама испреко ријеке и проведох га кроз сву земљу Хананску и умножих сјеме његово давши му Исака.

4 А Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир да је његова; а Јаков и синови његови сидоше у Мисир.

5 И послах Мојсија и Арона, и мучих Мисир, како учиних усред њега, потом вас изведох.

6 А кад изведох из Мисира оце ваше, дођоше на море, а Мисирци гнаше оце ваше с колима и с коњицима до Црвенога Мора.

7 Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видјеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена.

8 Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с ону страну Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наслиједисте земљу њихову, и истријебих их испред вас.

9 А Валак син Сефоров цар Моавски подиже се да се бије с Израиљем, и посла те дозва Валама сина Веорова да вас прокуне.

10 Али не хтјех послушати Валама, те вас он још благослови, и избавих вас из руке његове.

11 Потом пријеђосте преко Јордана, и дођосте под Јерихон, и бише се с вама Јерихоњани, Амореји и Ферезеји и Хананеји и Хетеји и Гергесеји и Јевеји и Јевусеји; и дадох их вама у руке.

12 И послах пред вама стршљене, који их изагнаше испред вас, два цара Аморејска; не мачем твојим ни луком твојим.

13 И дадох вам земљу, које не радисте, и градове, којих не градисте, и у њима живите; из винограда и из маслиника, којих нијесте садили, једете.

14 Зато сада бојте се Господа и служите му вјерно и истинито; и поврзите богове, којима су служили оци ваши с ону страну ријеке и у Мисиру, па служите Господу.

15 Ако ли вам није драго служити Господу, изберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с ону страну ријеке, или богове Амореја у којих земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу.

16 А народ одговори и рече: не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима.

17 Јер Господ Бог наш, он је извео нас и оце наше из земље Мисирске, из дома ропскога, и он је учинио пред нашим очима оне знаке велике, и чувао нас цијелијем путем којим идосмо, и по свијем народима кроз које прођосмо.

18 И господ је истјерао испред нас све народе и Амореје, који живљаху у овој земљи; и ми ћемо служити Господу, јер је Бог наш.

19 А Исус рече народу: не можете служити Господу, јер је свет Бог, Бог ревнитељ, неће подносити ваше невјере и ваши гријеха.

20 Кад оставите Господа и станете служити туђим боговима, окренуће се и зло ће вам учинити, и истријебиће вас, пошто вам је добро чинио.

21 А народ рече Исусу: не, него ћемо Господу служити.

22 А Исус рече народу: сами сте себи свједоци да сте изабрали себи Господа да му служите. И они рекоше: свједоци смо.

23 Поврзите дакле богове туђе што су међу вама, и привијте срце своје ка Господу Богу Израиљеву.

24 А народ рече Исусу: Господу Богу својем служићемо и глас његов слушаћемо.

25 Тако учини Исус завјет с народом онај дан и постави им уредбе и законе у Сихему.

26 И записа Исус ове ријечи у књигу закона Божијега; и узевши камен велик подиже га ондје под храстом који бијаше код светиње Господње.

27 И рече Исус свему народу: ево, камен овај нека вам буде свједочанство; јер је чуо све ријечи Господње, које нам је говорио; и нека вам буде свједочанство да не бисте слагали Богу својему.

28 Потом распусти Исус народ, свакога на његово нашљедство.

29 А послије овијех ствари умрије Исус син Навин слуга Господњи, кад му бијаше сто и десет година.

30 И погребоше га у међама нашљедства његова у Тамнат-Сараху, који је у гори Јефремовој са сјевера гори Гасу.

31 И служи Израиљ Господу свега вијека Исусова и свега вијека старјешина, које дуго живјеше иза Исуса и које знаху сва дјела Господња, која учини Израиљу.

32 И кости Јосифове, које донесоше синови Израиљеви из Мисира, погребоше у Сихему, у дијелу поља које је купио Јаков од синова Емора оца Сихемова за сто новаца; и бише у синова Јосифовијех у нашљедству њихову.

33 И Елеазар син Аронов умрије, и погребоше га на брду Финеса сина његова, које му бјеше дано у гори Јефремовој.

Лк 22:1–19

1 Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.

2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.

4 И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.

5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

6 И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.

7 А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;

8 И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо.

9 А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо?

10 А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

11 И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

12 И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.

13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

14 И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

15 И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;

16 Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему.

17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом;

18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.

19 И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

Приче 27:19–27

19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.

20 Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.

21 Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.

22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.

23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.

24 Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.

25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.

26 Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.

27 И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.