Приче Соломоновеглава 27

Тумачење главе (на руском)

1-6. Против самохвальства, ревности и лицемерия. 7-14. Похвала умеренности истинной дружбе и разумности. 15-16. О сварливой жене. 17-32. О проницательности, заботливости; об алчности. 22-27. Увещание к разумному и бережливому ведению хозяйства.

1Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.

2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.

3Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.

4Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?

5Бољи је јавни укор него тајна љубав.

6Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

. Мысль ст. 1 о неуместности со стороны человека всяких решительных предположений о завтрашнем дне подробнее выражена у Апостола Иакова (IV:13-15). Нравоучение ст. 2 о непристойности собственной похвалы сделалось ходячею истиной даже житейской мудрости. В ст. 3-4 явления нравственного мира - гнев и ревность - сравниваются то с физическими предметами (камень, песок), то с моральным же (гнев, ревность). Мысль ст. 5-6 о превосходстве искреннего обличения любви перед лицемерными ласками скрытой ненависти встречается еще ниже в XXVIII:23.

7Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.

8Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста.

9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем.

10Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој: бољи је сусјед близу него брат далеко.

11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.

12Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

13Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.

14Ко благосиља пријатеља својега на глас рано устајући, примиће му се за клетву.

Тумачење, ст. 7–14 (на руском)

. Притчи данного отдела не раз повторяют уже ранее высказанные Премудрым мысли, сн. ст. 11 с XXIII:15; ст. 13 с XX:16.

15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;

16Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.

Тумачење, ст. 15–16 (на руском)

. Сравнение ст. 15 для сварливой жены встречалось уже выше XIX:13, а ст. 16 усиливает мысль новым сравнением.

17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега.

18Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако ко чува господара својега, биће поштован.

19Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.

20Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.

21Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.

22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.

Тумачење, ст. 17–22 (на руском)

. Изречение ст. 18 имеет широкий смысл но ближе всего может обозначать проницательность и энергию во взаимных отношениях друзей (ср. Евр X:24). В ст. 18-19 взаимные отношения людей рисуются с новой стороны. Ст. 20 имеет то же сравнение, какое и ранее (XV:11) было употреблено, но оно имеет здесь более частный смысл, означая страстность, особенно алчность человеческого сердца (ср. Сир XIV:9). Равным образом сравнение ст. 21 встречалось уже в XVII:3. Ст. 22 представляет полушуточное выражение той мысли, что глупость обычно как бы срастается с самим существом человека, имевшего несчастие подпасть ее влиянию.

23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.

24Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.

25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.

26Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.

27И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.

Тумачење, ст. 23–27 (на руском)

. В заключительных словах главы даются советы прилежать двум главным родам занятий древних евреев - скотоводству (ст. 23, 24) и земледелию (ст. 25), а вместе ввиду текучести и изменяемости богатства (ст. 24), советуется простота и умеренность пищи и образа жизни (ст. 27).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).