Приче Соломоновеглава 28
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.
3Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.
4Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.
Тумачење, ст. 1–5 (на руском)
. Во главе изображения нечестивого и праведного ставится противоположное душевное состояние того и другого: совесть нечестивого всегда мучит его, преследует при отсутствии всякой внешней опасности (ст. 1а, сн. Лев XXVI:36; Втор XXVIII:25). Ст. 2. высказывает опытно оправданную, напр., в истории Израильского и Иудейского царства, истину, что крепость и благосостояние государства возможны лишь при твердой власти одного законного царя (как было в Иудейском царстве), а не при множестве узурпаторов царской власти (в Израильском царстве). В ст. 3 стремление нового народного начальника быстро обогатиться на счет народа приравнивается к гибельному действию проливного дождя, от которого в тропических странах обычно образуются чрезвычайно стремительные потоки, быстро затем исчезающие и оставляющие за собой гибельную засуху. В ст. 4-5 заключается резкое противоположение нарушителей и хранителей закона (ср. Ис V:20).
6Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.
7Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.
8Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9Ко одвраћа ухо своје да не чује закона и молитва је његова мрска.
10Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.
11Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.
Тумачење, ст. 6–12 (на руском)
. Ст. 6 повторяет мысль XIX:1; ст. 7 сн. XXIII:20; XXIX:3; ст. 8 сн. XIII:22; Иов XXVII:16-17; ст. 9 сн. XV:8; ст. 10 сн. XXVI:27; ст. 11 сн. XXVI:16. Мысль ст. 12 о благотворности возвеличения праведников и гибельности возвышения грешников повторяется и ниже XXIX:2.
13Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.
16Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.
17Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.
Тумачење, ст. 13–18 (на руском)
. В ст. 13 высказывается та, общая Ветхому и Новому Завету (Пс XXXI:5; I Ин I:9) истина, что свободное чистосердечное исповедание человеком своих грехов приносит ему прощение грехов от Бога, тогда как упорное сокрытие человеком грехов своих или непризнание их такими ведет лишь к осуждению. Ст. 14 высказывает в качестве побуждения к покаянию и исповеданию грехов пред Богом - страх и благоговение пред Богом, боязнь прогневить Его правосудие нарушением Его воли. Ст. 15-16, как и ст. 2-3, говорит об отрицательном и положительном типах носителей власти; очевидно, что здесь уже не идеальная точка зрения на царскую власть, а заимствованная из наблюдений опыта. Ст. 17-18 говорят о нечистой запятнанной и чистой, непорочной совести, и о различных путях и судьбах той и другой.
19Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.
22Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23Ко укорава човјека наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.
24Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није гријех, он је друг крвнику.
25Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.
Тумачење, ст. 19–28 (на руском)
. Предлагаемые в ст. 19 похвала труду и порицание праздности высказывались уже в XI:11. В ст. 20 восхваляется истинность и справедливость человека и, по контрасту с тем, осуждается излишнее стремление человека к быстрому обогащению, как само по себе, так и потому, что такое стремление обычно соединяется с нравственно не безупречными средствами приобретения (ср. XX:21; XXI:5). Лицеприятие на суде осуждалось не раз и прежде: XVIII:5; XXIV:23, осуждается и здесь - ст. 21. Ст. 22 восполняет сказанное в ст. 21, указывая на последствия неумеренной страсти к приобретению. Указываемое в ст. 24 преступление заклеймено, как позорнейшее, еще в Притч XIX:26, а особенно в словах Спасителя (Мф XV:5; Мк VII:11). Высокомерие и самонадеянность ст. 25 - осуждались еще в XXI:4; сн. XIII:10; XV:18; XXIV:22. Ст. 26 в противоположность тому указывает мудрость в отсутствие самонадеянности и в надежде на Бога. Ст. 27 осуждает немилосердие к бедным (ср. Втор XV:7; 2 Кор IX:9). Ст. 28 повторяет мысль ст. 12.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1-5. О контрастах праведных и нечестивых (насильников). 6-12. Против угнетения бедных и всякого вообще беззакония. 13-18. Против тайного служения греху насилий власти и кровожадности. 19-28. Против страсти к приобретению, насильничества и проч.