Приче Соломоновеглава 29

Тумачење главе (на руском)

1-7. Против разных видов нравственной нечувствительности и ожесточенности. 8-11. Против страсти к раздорам, кровожадности и гневливости. 12-17. Увещание правителям к справедливому и милостивому правлению, а воспитателям - к серьезному и строгому воспитанию детей. 18-23. Против беззакония, необузданности, гневливости и высокомерия. 24-27. Против общения с нечестивыми в их преступлениях, против человекоугодничества: поучение страху Божию и благочестию.

1Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека.

2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

3Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

5Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем.

6У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се.

7Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна.

Тумачење, ст. 1–7 (на руском)

. В ст. 1 осуждается глубокая нераскаянность человека, не внимающего никаким вразумлениям откуда бы ни исходили призывы к исправлению: это так часто обличаемая в Пятикнижии, "жестоковыйность" (Исх XXXII:9; XXXIII:3; XXXIV:9; Втор IX:6; XXXI:27 и др. ), ср. XXVIII:14. Ст. 2 сн. XXVIII:12, 28. Ст. 3 сн. VI:26; XXVIII:7. В ст. 4-7 проявлением нравственного огрубения представляется в особенности неправосудие (ст. 4, 7) и лесть (ст. 5).

8Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев.

9Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира.

10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

11Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

Тумачење, ст. 8–11 (на руском)

. Здесь идет речь об обнаружениях греховности и злобы человеческой в жизни.

12Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне.

13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи.

14Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека.

15Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју.

16Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову.

17Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

Тумачење, ст. 12–17 (на руском)

. В ст. 12-14 продолжается изображение явлений социальной и, отчасти, политической жизни, а в ст. 15 и 17 говорится о необходимости здравого охранения и надлежащей постановки и самого основания общественной жизни - воспитания детей (ср. XXIII:13).

18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

19Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша.

20Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега.

21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син.

22Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши.

23Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу.

Тумачење, ст. 18–23 (на руском)

. Ст. 18 утверждает необходимость живого пророческого слова в разъяснении и охранении закона; бедность такого слова, а тем, более полное отсутствие его в известные времена (ср. 1 Цар III:1; Ос III:4; Ам VIII:12; Пс LXXIII:9) сопровождается упадком истинной религии и нравственности в народе (ср. Исх XXXII:25). Ст. 19 заключает приложение ветхозаветной педагогики с ее физическими мерами воздействия к системе отношений господ к рабам. Ст. 20, сн. XXVI:12. Ст. 21 дополняет мысль ст. 19, ср. Сир XXXIII:21. Ст. 22 сн. XV:18. Ст. 23 сн. XV:33; XVI:18.

24Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

25Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.

Тумачење, ст. 24–27 (на руском)

. Воспроизводя и углубляя требования закона, Премудрый внушает (ст. 24) слушателям своим всячески избегать какого-либо сообщества с нечестивыми в их преступлениях, даже простым сокрытием последних (ср. Лев V:1). К такому сокрытию может побуждать человека человекоугодничество и страх перед людьми (ст. 25); но для человека верующего и благочестивого, по учению Премудрого, выше всего должно стоять чувство страха Божия (ст. 25а), и лишь у Бога, как всеправедного Судьи, человек должен искать истины и правды (ст. 26). Заканчивается глава (XXIX), а вместе и вся группа Притчей в гл. XXV-XXIX, мыслью о глубокой нравственной противоположности и полной разъединенности и отчуждении праведников и нечестивых (ст. 27, сн. XI:20; XXVIII:4).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).