Приче Соломоновеглава 26
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Као снијег у љето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
2Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
3Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
4Не одговарај безумнику по безумљу његову, да не будеш и ти као он.
5Одговори безумнику према безумљу његову, да не мисли да је мудар.
6Ко шаље безумника да му што сврши, он отсијеца себи ноге и пије неправду.
7Како хроми храмље ногама својим, така је бесједа у устима безумнијех.
8Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
9Као трн кад дође у руку пијаноме, така је бесједа у устима безумнијех.
10Много муке задаје свјема ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
11Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
12Јеси ли видио човјека који мисли да је мудар? више има надања од безумнога него од њега.
Тумачење, ст. 1–12 (на руском)
. Неестественность снега летом и дождя во время жатвы (в Палестине) берется (ст. 1) образом непристойности и как бы неестественности почета и славы для глупца. Затем образно представлены - бессилие клятвы или проклятия, изрекаемого глупцом (ст. 2), а также - необходимость физического воздействия для его вразумления (ст. 3). В ст. 4-5 раввины усматривали прямое противоречие, но это противоречие мнимое: в ст. 4 имеется в виду один момент проявления глупости, когда всякие увещания и обличения глупцу бесполезны (ст. 4б), - в ст. 5 - предписывается разоблачать глупость, чтобы предупредить превозношение глупца мнимой мудростью; в одном случае ничтожество глупца само собой очевидно; в другом оно требует нарочитого разоблачения. Далее, глупость освещается со стороны - полного неискусства и неспособности глупого ни к какому полезному делу (ст. 6-9), - незаслуженного счастья (ст. 10), коснения в своем неразумии (ст. 11), и снова - самопревозношения и самонадеянности (ст. 12). Выражение ст. 11 приводится во 2 Пет II:22.
13Љенивац говори: љути је лав на путу, лав је на улицама.
14Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако љенивац на постељи својој.
15Љенивац крије руку своју у њедра, тешко му је принијети је к устима.
16Љенивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
Тумачење, ст. 13–16 (на руском)
. В изображении здесь лености повторяются дословно черты, ранее высказанные Премудрым, см. ст. 13 и XXII:13; ст. 15 и XIX:24.
17Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
18Какав је безумник који баца искре и стријеле смртне,
19Таки је сваки који превари ближњега својега па онда вели: шалио сам се.
Тумачење, ст. 17–19 (на руском)
. В ст. 18 образно - посредством сравнения - высказывается мысль о крайнем вреде неуместных шуток и забав.
20Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
21Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човјек свадљивац да распаљује свађу.
22Ријечи су опадачеве као ријечи избијенијех, али слазе унутра у трбух.
23Као сребрна пјена којом се обложи цријеп, таке су усне непријатељске и зло срце.
24Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже пријевару.
25Кад говори умиљатијем гласом, не вјеруј му, јер му је у срцу седам гадова.
26Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њезина открива на збору.
27Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
28Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
Тумачење, ст. 20–28 (на руском)
. В образной и прямой речи (ст. 20-21) высказывается вред раздоров и ссор. Ст. 24-25 - предостережение против опасности со стороны лицемерия; в ст. 26 - мотив к воздержанию от злобы и ненависти: неминуемость открытия тайной ненависти. Ст. 26 дает обобщение предыдущих наставлений.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1-12. Против безумия, его проявлений и следствий. 13-16. Против лености. 17-19. Против неумеренной шутливости 20-28. Против хитрости, лжи и коварства.