Дан 17 од 365

1 Мој 33:1–34:31

33:1 А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње.

33:2 И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа.

33:3 А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега.

33:4 А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше,

33:5 И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему.

33:6 И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се.

33:7 Потом приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.

33:8 А Исав рече: шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим.

33:9 А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје.

33:10 А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао.

33:11 Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.

33:12 Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.

33:13 А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинући ми све стадо.

33:14 Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир.

33:15 А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: нашто? дај да нађем милост пред господаром својим.

33:16 И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.

33:17 А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно мјесто Сокот.

33:18 Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду.

33:19 И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца.

33:20 И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.

34:1 А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа дјевојке у оном крају.

34:2 А угледа је Сихем, син Емора Евејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

34:3 И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и дјевојка му омиље, и он јој се умиљаваше.

34:4 И рече Сихем Емору оцу својему говорећи: ожени ме овом дјевојком.

34:5 А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови бијаху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћутје докле они не дођу.

34:6 А Емор отац Сихемов изиде к Јакову да се разговори с њим.

34:7 А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгњевише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

34:8 Тада им рече Емор говорећи: син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

34:9 И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

34:10 Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

34:11 И рече Сихем оцу дјевојчину и браћи јој: да нађем милост пред вама, и даћу што ми год кажете.

34:12 Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати што год кажете; само ми дајте дјевојку за жену.

34:13 А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његову пријеварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

34:14 И рекоше им: не можемо то учинити ни дати сестре своје за човјека необрезана, јер је то срамота нама.

34:15 Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

34:16 Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

34:17 Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју дјевојку и отићи ћемо.

34:18 И по вољи бише ријечи њихове Емору и Сихему сину Еморову.

34:19 И момак не оклијеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиље веома; и он бјеше највише поштован између свијех у кући оца својега.

34:20 И отиде Емор и син му Сихем на врата града својега, и рекоше грађанима говорећи:

34:21 Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховијем женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

34:22 Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обреже, као што су они обрезани.

34:23 Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

34:24 И који излажаху на врата града његова, сви послушаше Емора и Сихема сина његова; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његова.

34:25 А трећи дан кад они бијаху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

34:26 Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

34:27 Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и оплијенише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

34:28 И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, што год бјеше у граду и што год бјеше у пољу.

34:29 И све благо њихово, и сву дјецу и жене њихове похваташе и одведоше, и што год бјеше у којој кући.

34:30 А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истријебити ја и дом мој.

34:31 А они рекоше: зар са сестром нашом да раде као с курвом?

Мт 12:12–34

12 А колико је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

13 Тада рече човјеку: пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

14 А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

15 И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

16 И запријети им да га не разглашују.

17 Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

18 Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

19 Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

20 Трске стучене неће преломити и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

21 И у име његово уздаће се народи.

22 Тада доведоше к њему бијесна који бијаше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеми и слијепи стаде говорити и гледати.

23 И дивљаху се сви људи говорећи: није ли ово Христос, син Давидов?

24 А фарисеји чувши то рекоше: овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

25 А Исус знајући мисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

26 И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле остати царство његово?

27 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

28 А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

29 Или како може ко ући у кућу јакога и покућтво његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

30 Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

31 Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

32 И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече ријеч на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

33 Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

34 Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

Пс 8:1–9

1 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.

2 У устима мале дјеце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.

3 Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;

4 Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш?

5 Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га;

6 Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове,

7 Овце и волове све, и дивље звјериње,

8 Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима.

9 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи!