Дан 16 од 365

1 Мој 31:29–32:32

31:29 Могао бих вам досадити; али Бог оца вашега ноћас ми рече говорећи: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.

31:30 Иди дакле кад си се тако ужелио куће оца својега; али зашто украде богове моје?

31:31 А Јаков одговори и рече: бојах се и мишљах: хоћеш силом отети кћери своје од мене.

31:32 А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи што је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

31:33 И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двију робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

31:34 А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и сједе озго; и Лаван пипаше по цијелом шатору, и не нађе.

31:35 А она рече оцу својему: немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је што у жена бива. Тражив дакле не нађе идола својих.

31:36 И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко тјерао?

31:37 Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

31:38 Ево двадесет година бијах код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твојега не једох.

31:39 Што би звијерје заклало нијесам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

31:40 Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

31:41 Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаесет година за двије кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мијењао десет пута.

31:42 Да није Бог оца мојега, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацијело отпустио празна. Али је Бог видио невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

31:43 А Лаван одговори Јакову и рече: ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и што год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховијем које родише?

31:44 Него хајде да ухватимо вјеру, ја и ти, да буде свједочанство између мене и тебе.

31:45 И Јаков узе камен и утврди га за спомен.

31:46 И рече Јаков браћи својој: накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

31:47 И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

31:48 И рече Лаван: ова гомила нека буде свједок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

31:49 А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видјети један другога.

31:50 Ако уцвијелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човјек бити између нас, него гле Бог свједок између мене и тебе.

31:51 И још рече Лаван Јакову: гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

31:52 Свједок је ова гомила и свједок је овај споменик: да ни ја нећу пријећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш пријећи преко ове гомиле и споменика овога на зло.

31:53 Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њихова, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца својега Исака.

31:54 И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

31:55 А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје мјесто.

32:1 А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;

32:2 А кад их угледа Јаков, рече: ово је око Божји. И прозва оно мјесто Маханаим.

32:3 И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску.

32:4 И заповједи им говорећи: овако кажите господару мојему Исаву: слуга твој Јаков овако каже: био сам дошљак код Лавана и бавио се досад.

32:5 А имам волова и магараца, оваца и слуга и слушкиња, и послах да јавим теби господару својему, еда бих нашао милост пред тобом.

32:6 И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: идосмо до брата твојега Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.

32:7 А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и говеда и камиле у двије чете.

32:8 И рече: ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.

32:9 И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!

32:10 Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете.

32:11 Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с дјецом.

32:12 А ти си казао: заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине.

32:13 И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему,

32:14 Двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова,

32:15 Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.

32:16 И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: идите напријед преда мном, остављајући доста мјеста између једнога стада и другога.

32:17 И заповједи првому говорећи: кад сретеш Исава брата мојега, па те запита: чији си? и куда идеш? и чије је то што гониш пред собом?

32:18 А ти реци: слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето и сам иде за нама.

32:19 Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: тако кажите Исаву кад наиђете на њ.

32:20 И још кажите: ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.

32:21 Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.

32:22 И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок.

32:23 А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

32:24 А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.

32:25 И кад видје да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човјек рваше с њим.

32:26 Па онда рече: пусти ме, зора је. А Јаков му рече: нећу те пустити докле ме не благословиш.

32:27 А човјек му рече: како ти је име. А он одговори: Јаков.

32:28 Тада му рече: отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолио си.

32:29 А Јаков запита и рече: кажи ми како је теби име. А он рече: што питаш како ми је име? И благослови га ондје.

32:30 И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.

32:31 И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.

32:32 Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.

Мт 11:19–12:11

11:19 Дође син човјечиј, који и једе и пије, а они кажу: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима. И оправдаше премудрост дјеца њезина.

11:20 Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса његова, па се нијесу покајали:

11:21 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.

11:22 Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшнога суда него вама.

11:23 И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.

11:24 Али вам кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан страшнога суда него теби.

11:25 У то вријеме одговори Исус, и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима.

11:26 Да, оче, јер је тако била воља твоја.

11:27 Све је мени предао отац мој, и нико не зна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати.

11:28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

11:29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.

11:30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

12:1 У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

12:2 А фарисеји видјевши то рекоше му: гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

12:3 А он рече им: нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

12:4 Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самијем свештеницима.

12:5 Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

12:6 А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

12:7 Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

12:8 Јер је господар и од суботе син човјечиј.

12:9 И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

12:10 И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

12:11 А он рече им: који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

Приче 4:1–17

1 Слушајте, дјецо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост.

2 Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мојега.

3 Кад бијах син у оца својега млад, и јединац у матере своје,

4 Он ме учаше и говораше ми: нека прими срце твоје ријечи моје, држи заповијести моје и бићеш жив.

5 Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од ријечи уста мојих.

6 Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

7 Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

8 Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

9 Метнуће ти на главу вијенац од милина, красну круну даће ти.

10 Слушај, сине мој, и прими ријечи моје, и умножиће ти се године животу.

11 Учим те путу мудрости, водим те стазама правијем.

12 Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

13 Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

14 Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалијех људи не ступај.

15 Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

16 Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

17 Јер једу хљеб безбожности и пију вино насиља.