Дан 15 од 365

1 Мој 30:1–31:28

30:1 А Рахиља видјевши гдје не рађа дјеце Јакову, позавидје сестри својој; и рече Јакову: дај ми дјеце, или ћу умријети.

30:2 А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

30:3 А она рече: ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим кољенима, па ћу и ја имати дјеце од ње.

30:4 И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.

30:5 И затрудње Вала, и роди Јакову сина.

30:6 А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надједе име Дан.

30:7 И Вала робиња Рахиљина затрудње опет, и роди другога сина Јакову;

30:8 А Рахиља рече: борах се жестоко са сестром својом, али одољех. И надједе му име Нефталим.

30:9 А Лија видјевши гдје преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

30:10 И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

30:11 И Лија рече: дође чета. И надједе му име Гад.

30:12 Опет роди Зелфа робиња Лијина другога сина Јакову;

30:13 И рече Лија: благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надједе име Асир.

30:14 А Рувим изиде у вријеме жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: дај ми мандрагору сина својега.

30:15 А она јој рече: мало ли ти је што си ми узела мужа? хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мојега? А Рахиља јој рече: нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твојега.

30:16 И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиде му Лија на сусрет и рече: спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина својега. И спава код ње ону ноћ.

30:17 А Бог услиши Лију, те она затрудње, и роди Јакову петога сина.

30:18 И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу својему. И надједе му име Исахар.

30:19 И затрудње Лија опет, и роди Јакову шестога сина;

30:20 И рече Лија: дарива ме Господ даром добријем; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надједе име Завулон.

30:21 Најпослије роди кћер, и надједе јој има Дина.

30:22 Али се Господ опомену Рахиље; и услишив је отвори јој материцу;

30:23 И затрудње, и роди сина, и рече: узе Бог срамоту моју.

30:24 И надједе му име Јосиф, говорећи: нека ми дода Господ још једнога сина.

30:25 А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: пусти ме да идем у своје мјесто и у своју земљу.

30:26 Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и дјецу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

30:27 А Лаван му рече: немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.

30:28 И још рече: ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.

30:29 А Јаков му одговори: ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.

30:30 Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?

30:31 И рече му Лаван: шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:

30:32 Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с биљегом, и све што је црно између оваца, и што је с биљегом и шарено између коза, па што послије буде тако, оно да ми је плата.

30:33 Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: што год не буде шарено ни с биљегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.

30:34 А Лаван рече: ето, нека буде како си казао.

30:35 И одлучи Лаван исти дан јарце с биљегом и шарене и све козе с биљегом и шарене, и све на чем бијаше што бијело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.

30:36 И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасијаше осталу стоку Лаванову.

30:37 И узе Јаков зеленијех прутова тополовијех и љесковијех и кестеновијех, и нагули их до бјелине која бјеше на прутовима.

30:38 И меташе нагуљене прутове пред стоку у жљебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.

30:39 И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и што се млађаше бијаше с биљегом, прутасто и шарено.

30:40 И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лаванову.

30:41 И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;

30:42 А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.

30:43 И тако се тај човјек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.

31:1 А Јаков чу гдје синови Лаванови говоре: Јаков узе све што бјеше нашега оца, и од онога што бјеше нашега оца стече све ово благо.

31:2 И видје Јаков гдје лице Лаваново није према њему као прије.

31:3 И Господ рече Јакову: врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

31:4 И послав Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду својему.

31:5 И рече им: видим гдје лице оца вашега није према мени као прије; али је Бог оца мојега био са мном.

31:6 И ви знате да сам служио оцу вашему како сам год могао;

31:7 А отац ме је ваш варао и мијењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

31:8 Кад он рече: што буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: с биљегом што буде нека ти је плата, онда се младило све с биљегом.

31:9 Тако Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени;

31:10 Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видјех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе бијаху шарени, с биљегама прутастим и коластим.

31:11 А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: ево ме.

31:12 А он рече: подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с биљегама прутастим и коластим; јер видјех све што ти чини Лаван.

31:13 Ја сам Бог од Ветиља, гдје си прелио камен и учинио ми завјет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

31:14 Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: еда ли још имамо какав дио и нашљедство у дому оца својега?

31:15 Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? па је још и наше новце једнако јео.

31:16 Јер све ово благо што узе Господ оцу нашему, наше је и наше дјеце. Зато чини све што ти је Господ казао.

31:17 И подиже се Јаков, и метну дјецу своју и жене своје на камиле;

31:18 И одведе сву стоку своју и све благо што бјеше стекао, стоку коју бјеше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу својему у земљу Хананску.

31:19 А Лаван бјеше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу својему.

31:20 И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

31:21 И побјеже са свијем благом својим, и подиже се те пријеђе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

31:22 А трећи дан јавише Лавану да је побјегао Јаков.

31:23 И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потјеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

31:24 Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.

31:25 И стиже Лаван Јакова; а Јаков бјеше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такођер разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

31:26 И Лаван рече Јакову: шта учини те крадом побјеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

31:27 Зашто тајно побјеже и крадом отиде од мене? нити ми рече да те испратим с весељем и с пјесмама, с бубњима и гуслама?

31:28 Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? лудо си радио.

Мт 11:1–18

1 И кад сврши Исус заповијести дванаесторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем.

2 А Јован чувши у тамници дјела Христова посла двојицу ученика својијех,

3 И рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

4 А Исус одговарајући рече им: идите и кажите Јовану што чујете и видите:

5 Слијепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глухи чују, мртви устају и сиромашнима проповиједа се јеванђеље.

6 И благо ономе који се не саблазни о мене.

7 А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

8 Или шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царскијем су дворовима.

9 Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

10 Јер је ово онај за кога је писано: ето, ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

11 Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега.

12 А од времена Јована Крститеља досад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

13 Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

14 И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.

15 Који има уши да чује нека чује.

16 Али какав ћу казати да је овај род? Он је као дјеца која сједе по улицама и вичу својијем друговима,

17 И говоре: свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

18 Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: ђаво је у њему.

Пс 7:1–17

1 Господе, Боже мој! у тебе се уздам, сачувај ме од свијех који ме гоне, и избави ме.

2 Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави.

3 Господе, Боже мој! ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојима,

4 Ако сам зло вратио пријатељу својему, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху;

5 Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати.

6 Устани, Господе, у гњеву својем; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд.

7 И људство ће се слећи око тебе; изнад њега изађи у висину.

8 Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде.

9 Нек се прекине злоћа безбожника, а праведника потпомози, јер ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!

10 Штит је мени у Бога, који чува оне који су права срца.

11 Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гњев.

12 Ако се неће безбожник да обрати, он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га;

13 И запиње смртну стријелу, чини стријеле своје да пале.

14 Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару.

15 Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.

16 Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на тјеме његово.

17 Хвалим Господа за правду његову, и пјевам имену Господа вишњега.