Дан 14 од 365

1 Мој 29:1–35

1 Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.

2 И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.

3 Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.

4 И Јаков им рече: браћо, одакле сте? Рекоше: из Харана смо.

5 А он им рече: познајете ли Лавана сина Нахорова? Они рекоше: познајемо.

6 Он им рече: је ли здрав? Рекоше: јест, и ево Рахиље кћери његове, гдје иде са стадом.

7 И он рече: ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.

8 А они рекоше: не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

9 Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце.

10 А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега.

11 И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

12 И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу својему.

13 А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.

14 А Лаван му рече: та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана.

15 Тада рече Лаван Јакову: зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

16 А Лаван имаше двије кћери: старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља.

17 И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.

18 И Јакову омиље Рахиља, те рече: служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

19 А Лаван му рече: боље теби да је дам него другом; остани код мене.

20 И отслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

21 И рече Јаков Лавану: дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом.

22 И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу.

23 А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

24 И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

25 А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: шта си ми то учинио? не служим ли за Рахиљу код тебе? зашто си ме преварио?

26 А Лаван му рече: не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.

27 Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.

28 Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

29 И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

30 И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.

31 А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња.

32 И Лија затрудње, и роди сина, и надједе му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.

33 И опет затрудње, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеун.

34 И опет затрудње, и роди сина, и рече: да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.

35 И затрудње опет, и роди сина, и рече: сада ћу хвалити Господа. Зато му надједе име Јуда; и преста рађати.

Мт 10:14–42

14 А ако вас ко не прими нити послуша ријечи вашијех, излазећи из куће или из града онога отресите прах с ногу својијех.

15 Заисто вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан страшнога суда него ли граду ономе.

16 Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

17 А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас.

18 И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.

19 А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

20 Јер ви не ћете говорити, него Дух оца вашега говориће из вас.

21 А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

22 И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.

23 А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевијех док дође син човјечиј.

24 Нема ученика над учитеља својега ни слуге над господара својега.

25 Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

26 Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

27 Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте с кровова.

28 И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.

29 Не продају ли се два врапца за један динар? па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашега.

30 А вама је и коса на глави сва избројена.

31 Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

32 А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

33 А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

34 Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач.

35 Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине:

36 И непријатељи човјеку (постаће) домашњи његови.

37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

38 И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.

39 Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

40 Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима онога који ме је послао.

41 Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

42 И ако ко напоји једнога од овијех малијех само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.

Приче 3:28–35

28 Не говори ближњему својему: иди, и дођи други пут, и сјутра ћу ти дати, кад имаш.

29 Не куј зла ближњему својему који живи с тобом без бриге.

30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла.

31 Немој завидјети насилнику, ни изабрати којега пута његова.

32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

34 Јер потсмјевачима он се потсмијева, а кроткима даје милост.

35 Мудри ће наслиједити славу, а безумнике ће однијети срамота.