Дан 13 од 365

1 Мој 27:1–28:22

27:1 Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.

27:2 Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;

27:3 Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;

27:4 И зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.

27:5 А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.

27:6 А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:

27:7 Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.

27:8 Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.

27:9 Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.

27:10 Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.

27:11 А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

27:12 Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова.

27:13 А мати му рече: нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.

27:14 Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.

27:15 Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега.

27:16 И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.

27:17 И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови.

27:18 А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине?

27:19 И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.

27:20 А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.

27:21 Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.

27:22 И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

27:23 И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови;

27:24 И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам.

27:25 Тада рече: а ти дај сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.

27:26 Потом Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме.

27:27 И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.

27:28 Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!

27:29 Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!

27:30 А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.

27:31 Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.

27:32 А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој Исав.

27:33 Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? он ће и остати благословен.

27:34 А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче.

27:35 А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов.

27:36 А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: нијеси ли и мени оставио благослов?

27:37 А Исак одговори, и рече Исав: ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?

27:38 И Исав рече оцу својему: еда ли је само један благослов у тебе, оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.

27:39 А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.

27:40 Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата својега.

27:41 И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.

27:42 И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.

27:43 Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.

27:44 И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега,

27:45 Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?

27:46 А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, да што ми живот?

28:1 Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских.

28:2 Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака својега.

28:3 А Бог свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,

28:4 И да ти да благослов Аврамов, теби и сјемену твојему с тобом, да наслиједиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.

28:5 Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.

28:6 А Исав видје гдје Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и гдје благосиљајући га заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских,

28:7 И гдје Јаков послуша оца својега и матер своју, и отиде у Падан-Арам;

28:8 И видје Исав да кћери Хананејске нијесу по вољи Исаку оцу његову.

28:9 Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамова, сестру Навајотову.

28:10 А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

28:11 И дође на једно мјесто, и ондје заноћи, јер сунце бјеше зашло; и узе камен на оном мјесту, и метну га себи под главу, и заспа на оном мјесту.

28:12 И усни, а то љестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху;

28:13 И гле, на врху стајаше Господ, и рече: ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему;

28:14 И сјемена ће твојега бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на сјевер и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у сјемену твојем.

28:15 И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох.

28:16 А кад се Јаков пробуди од сна, рече: зацијело је Господ на овом мјесту; а ја не знах.

28:17 И уплаши се, и рече: како је страшно мјесто ово! овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

28:18 И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што бјеше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.

28:19 И прозва оно мјесто Ветиљ, а пређе бјеше име ономе граду Луз.

28:20 И учини Јаков завјет, говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хљеба да једем и одијела да се облачим,

28:21 И ако се вратим на миру у дом оца својега, Господ ће ми бити Бог;

28:22 А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и што ми год даш, од свега ћу десето дати теби.

Мт 10:1–13

1 И дозвавши својијех дванаест ученика даде им власт над духовима нечистијем да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.

2 А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

3 Филип и Вартоломије; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левеј прозвани Тадија;

4 Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који га и предаде.

5 Овијех дванаест посла Исус и заповједи им говорећи: на пут незнабожаца не идите, и у град Самарјански не улазите.

6 Него идите к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

7 А ходећи проповиједајте и казујте да се приближило царство небеско.

8 Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

9 Не носите злата ни сребра ни мједи у појасима својијем,

10 Ни торбе на пут, ни двије хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свога јела.

11 А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и ондје останите док не изиђете.

12 А улазећи у кућу назовите јој: мир кући овој.

13 И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

Приче 3:18–27

18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

22 И биће живот души твојој и накит грлу твојему.

23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

24 Кад лијежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.