Дан 12 од 365

1 Мој 26:1–35

1 Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистејском у Герар.

2 И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.

3 Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.

4 И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.

5 Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје.

6 И оста Исак у Герару.

7 А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лијепа.

8 И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.

9 И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: да не погинем с ње.

10 А Авимелех рече: шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.

11 И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.

12 И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

13 И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.

14 И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

15 Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.

16 И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.

17 И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.

18 И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов.

19 И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.

20 Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.

21 Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.

22 Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.

23 И отиде оданде горе у Вирсавеју.

24 И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.

25 И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.

26 И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Филохом војводом својим.

27 А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?

28 А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:

29 Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.

30 Тада их он угости; те једоше и пише.

31 А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.

32 Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.

33 И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана.

34 А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.

35 И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.

Мт 9:1–38

1 И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град.

2 И гле, донесоше му узета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.

3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога.

4 И видјећи Исус помисли њихове рече: за што зло мислите у срцима својијем?

5 Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?

6 Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми одар свој и иди дома.

7 И уставши отиде дома.

8 А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.

9 И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

10 И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.

11 И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?

12 А Исус чувши то рече им: не требају здрави љекара него болесни.

13 Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.

14 Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

15 А Исус рече им: еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

16 Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.

17 Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.

18 Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.

19 И уставши Исус за њим пође и ученици његови.

20 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.

21 Јер говораше у себи: само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.

22 А Исус обазревши се и видјевши је рече: не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.

23 И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене

24 Рече им: отступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И потсмијеваху му се.

25 А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.

26 И отиде глас овај по свој земљи оној.

27 А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов!

28 А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да Господе.

29 Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде.

30 И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна.

31 А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.

32 Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.

33 И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: нигда се тога није видјело у Израиљу.

34 А фарисеји говораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

35 И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

36 А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.

37 Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.

38 Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Пс 6:1–10

1 Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати.

2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале,

3 И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш.

4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

5 Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?

6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.