Дан 11 од 365

1 Мој 24:1–25:34

24:1 А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему;

24:2 И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје,

24:3 Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

24:4 Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.

24:5 А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?

24:6 А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо.

24:7 Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде.

24:8 Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо.

24:9 И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.

24:10 Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова.

24:11 И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

24:12 И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму.

24:13 Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

24:14 Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему.

24:15 И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену.

24:16 И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

24:17 А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега.

24:18 А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

24:19 И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

24:20 И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем.

24:21 А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није.

24:22 А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

24:23 И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо?

24:24 А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору.

24:25 Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште.

24:26 Тада човјек савивши се поклони се Господу,

24:27 И рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега.

24:28 А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

24:29 А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац,

24:30 Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу.

24:31 И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? спремио сам кућу, има мјеста и за камиле.

24:32 И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим;

24:33 И поставише му да једе; али он рече: нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори.

24:34 Тада рече: ја сам слуга Аврамов.

24:35 А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

24:36 И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има.

24:37 А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

24:38 Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему.

24:39 А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.

24:40 А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега.

24:41 Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

24:42 И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем,

24:43 Ево, ја ћу стајати код студенца: која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега,

24:44 А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега.

24:45 Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: дај ми да се напијем.

24:46 А она брже спустивши са себе крчаг рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

24:47 И запитах је говорећи: чија си кћи? а она одговори: ја сам кћи Ватуила сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

24:48 И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама, што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова.

24:49 Ако ћете дакле учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лијево.

24:50 А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро.

24:51 Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ.

24:52 А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље;

24:53 И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове.

24:54 Потом једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: пустите ме господару мојему.

24:55 А брат и мати њезина рекоше: нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

24:56 А он им рече: немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему.

24:57 Тада рекоше: да зовемо дјевојку, и упитамо шта она вели.

24:58 И дозваше Ревеку и рекоше јој: хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: хоћу.

24:59 И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем.

24:60 И благословише Ревеку и рекоше јој: сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да наслиједи врата својих непријатеља!

24:61 И подиже се Ревека с дјевојкама својим, и посједаше на камиле, и пођоше с човјеком; и слуга узев Ревеку отиде.

24:62 А Исак иђаше враћајући се од студенца живога који ме види (јер живљаше у јужном крају);

24:63 А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду.

24:64 И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

24:65 И рече слузи: ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

24:66 И приповједи слуга Исаку све што је свршио.

24:67 И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.

25:1 А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

25:2 И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.

25:3 А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

25:4 А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.

25:5 А Аврам даде све што имаше Исаку;

25:6 А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.

25:7 И вијека Аврамова што поживје бјеше сто и седамдесет и пет година.

25:8 И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.

25:9 И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

25:10 На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.

25:11 И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.

25:12 А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

25:13 И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

25:14 И Масма и Дума и Маса,

25:15 И Хадар и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.

25:16 То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.

25:17 А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.

25:18 И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

25:19 А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;

25:20 А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

25:21 И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.

25:22 Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.

25:23 А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему.

25:24 И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

25:25 И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надјеше му име Исав.

25:26 А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

25:27 И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима.

25:28 И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.

25:29 Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.

25:30 И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

25:31 А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.

25:32 А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?

25:33 А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

25:34 И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.

Мт 8:20–34

20 Рече њему Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечји нема гдје главе заклонити.

21 А други од ученика његовијех рече му: Господе! допусти ми најприје да идем да укопам оца својега.

22 А Исус рече њему: хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.

23 И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.

24 И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а он спаваше.

25 И прикучивши се ученици његови пробудише га говорећи: Господе! избави нас, изгибосмо.

26 И рече им: зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и постаде тишина велика.

27 А људи чудише се говорећи: ко је овај да га слушају и вјетрови и море?

28 А кад дође на ону страну у земљу Гергесинску, сретоше га два бијесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем онијем.

29 И гле, повикаше: што је теби до нас, Исусе, сине Божиј? зар си дошао амо прије времена да мучиш нас?

30 А далеко од њих пасијаше велики крд свиња.

31 И ђаволи мољаху га говорећи: ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крд свиња.

32 И рече им: идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав крд с бријега у море, и потопише се у води.

33 А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бијесне.

34 И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њиховога краја.

Приче 3:7–17

7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.

8 То ће бити здравље пупку твојему и заљевање костима твојим.

9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка својега;

10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.

11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово.

12 Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио.

13 Благо човјеку који нађе мудрост, и човјеку који добије разум.

14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.

15 Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.

16 Дуг живот у десници јој је, а у љевици богатство и слава.

17 Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне.