Дан 10 од 365

1 Мој 22:1–23:20

22:1 Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.

22:2 И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.

22:3 И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.

22:4 Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.

22:5 И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

22:6 И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

22:7 Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?

22:8 А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

22:9 А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;

22:10 И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.

22:11 Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.

22:12 А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.

22:13 И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.

22:14 И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.

22:15 И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

22:16 И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,

22:17 Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.

22:18 И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

22:19 Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.

22:20 Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:

22:21 Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,

22:22 И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

22:23 А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.

22:24 И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

23:1 А поживје Сара сто и двадесет и седам година; то су године вијека Сарина;

23:2 И умрије Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи Хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.

23:3 А кад уста Аврам од мртваца својега, рече синовима Хетовијем говорећи:

23:4 Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца својега испред очију својих.

23:5 А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:

23:6 Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца својега; нико између нас неће ти затворити гроба својега да не погребеш мртваца својега.

23:7 Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовијем;

23:8 И рече им говорећи: ако хоћете да погребем мртваца својега испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Сарову,

23:9 Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вриједи, да имам гроб.

23:10 А Ефрон сјеђаше усред синова Хетовијех. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовијем, који слушаху, пред свијем који улажаху на врата града његова, говорећи:

23:11 Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти; пред синовима народа својега поклањем ти је, погреби мртваца својега.

23:12 А Аврам се поклони народу земље оне,

23:13 И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вриједи њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца својега ондје.

23:14 А Ефрон одговори Авраму говорећи му:

23:15 Господару, чуј ме; земља вриједи четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? само ти погреби мртваца својега.

23:16 А Аврам чувши Ефрона измјери му сребро, које рече пред синовима Хетовијем, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.

23:17 И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њезиној унаоколо,

23:18 Поста Аврамова пред синовима Хетовијем, пред свјема који улазе на врата града онога.

23:19 Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи Хананској.

23:20 И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.

Мт 8:1–19

1 А кад сиђе с горе, за њим иђаше народа много.

2 И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе! ако хоћеш, можеш ме очистити.

3 И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.

4 И рече му Исус: гледај, никому не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима.

5 А кад уђе у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га

6 И говорећи: Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

7 А Исус му рече: ја ћу доћи и исцијелићу га.

8 И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

9 Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

10 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за њим: заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

11 И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небескоме:

12 А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13 А капетану рече Исус: иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

14 И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.

15 И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше му.

16 А у вече доведоше к њему бијеснијех много, и изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели:

17 Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: он немоћи наше узе и болести понесе.

18 А кад видје Исус много народа око себе, заповједи ученицима својијем да иду на ону страну.

19 И приступивши један књижевник рече му: учитељу! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

Пс 5:1–12

1 Чуј, Господе, ријечи моје, разумиј помисли моје.

2 Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! јер се теби молим, Господе!

3 Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред тобом, и чекам.

4 Јер си ти Бог који неће безакоња; у тебе нема мјеста ко је зао.

5 Безбожници неће изаћи пред очи твоје; ти ненавидиш све који чине безакоње.

6 Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.

7 А ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и клањам се у светој цркви твојој са страхом твојим.

8 Господе! води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.

9 Јер нема у устима њиховијем истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.

10 Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе.

11 Па ће се радовати сви који се у те уздају; довијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје.

12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.