Дан 9 од 365

1 Мој 20:1–21:34

20:1 А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живљаше као дошљак у Герару.

20:2 И говораше за жену своју Сару: сестра ми је. А цар Герарски Авимелех посла те узе Сару.

20:3 Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.

20:4 А Авимелех не бјеше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?

20:5 Није ли ми сам казао: сестра ми је? А и она сама каза: брат ми је. Учинио сам у чистоти срца својега и у правди руку својих.

20:6 Тада му рече Бог у сну: знам да си учинио у чистоти срца својега, зато те сачувах да ми не сагријешиш, и не дадох да је се дотакнеш.

20:7 А сада врати човјеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умријети ти и сви твоји.

20:8 И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.

20:9 Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: шта си нам учинио? шта ли сам ти згријешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми што не ваља чинити.

20:10 И још рече Авимелех Авраму: шта ти је било, те си то учинио?

20:11 А Аврам одговори: вељах: јамачно нема страха Божијега у овом мјесту, па ће ме убити ради жене моје.

20:12 А управо и јест ми сестра, кћи оца мојега; али није кћи моје матере, па пође за ме.

20:13 А кад ме Бог изведе из дома оца мојега, ја јој рекох: учини добро, и кажи за ме гдје год дођемо: брат ми је.

20:14 Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

20:15 И рече Авимелех Авраму: ево, земља ти је моја отворена, живи слободно гдје ти је воља.

20:16 А Сари рече: ево дао сам твојему брату тисућу сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.

20:17 И Аврам се помоли Богу, и исцијели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.

20:18 Јер Господ бјеше сасвијем затворио сваку материцу у дому Авимелеху ради Саре жене Аврамове.

21:1 И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао.

21:2 Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.

21:3 И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.

21:4 И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.

21:5 А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.

21:6 А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.

21:7 И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој.

21:8 А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

21:9 И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се потсмијева;

21:10 Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.

21:11 А то Авраму би врло криво ради сина његова.

21:12 Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.

21:13 Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.

21:14 И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.

21:15 А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,

21:16 Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати.

21:17 А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је, Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.

21:18 Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

21:19 И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете.

21:20 И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац.

21:21 А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.

21:22 У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

21:23 Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

21:24 А Аврам рече: хоћу се заклети.

21:25 Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

21:26 А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

21:27 Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.

21:28 А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

21:29 А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

21:30 А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.

21:31 Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица.

21:32 Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску.

21:33 А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.

21:34 И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.

Мт 7:1–29

1 Не судите да вам се не суди;

2 Јер каковијем судом судите, онаковијем ће вам судити; и каковом мјером мјерите, онаком ће вам се мјерити.

3 А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш?

4 Или, како можеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему?

5 Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

6 Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас.

7 Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

8 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

9 Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да?

10 Или ако рибе заиште да му да змију?

11 Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле?

12 Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

13 Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

14 Као што су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

15 Чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви.

16 По родовима њиховијем познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

17 Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

18 Не може дрво добро родова злијех рађати, ни дрво зло родова добријех рађати.

19 Свако дакле дрво које не рађа рода добра, сијеку и у огањ бацају.

20 И тако дакле по родовима њиховијем познаћете их.

21 Не ће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима.

22 Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?

23 И тада ћу им ја казати: никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње.

24 Сваки дакле који слуша ове моје ријечи и извршује их, казаћу да је као мудар човјек који сазида кућу своју на камену:

25 И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер бјеше утврђена на камену.

26 А сваки који слуша ове моје ријечи а не извршује их, он ће бити као човјек луд који сазида кућу своју на пијеску:

27 И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

28 И кад сврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.

29 Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници.

Приче 2:18–3:6

2:18 Јер к смрти води дом њезин, и к мртвима стазе њезине.

2:19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.

2:20 Зато ходи путем добријех, и држи се стаза праведничких.

2:21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.

2:22 А безбожни ће се истријебити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.

3:1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповијести моје нека хране срце твоје.

3:2 Јер ће ти донијети дуг живот, добре године и мир.

3:3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца својега.

3:4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.

3:5 Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

3:6 На свијем путовима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје.