Дан 181 од 365

1 Цар 17:1–24

1 Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем.

2 Потом дође њему ријеч Господња говорећи:

3 Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

4 И из онога потока пиј, а гавранима сам заповједио да те хране ондје.

5 И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану.

6 И ондје му гаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

7 Али послије годину дана пресахну поток, јер не бјеше дажда у земљи.

8 Тада дође њему ријеч Господња говорећи:

9 Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево заповједио сам ондје жени удовици да те храни.

10 И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало воде у суду да се напијем.

11 И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало.

12 А она рече: тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему, да поједемо, па онда да умремо.

13 А Илија рече јој: не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па послије готови себи и сину својему.

14 Јер овако вели Господ Бог Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

15 И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана;

16 Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчагу неста по ријечи Господњој, коју рече преко Илије.

17 А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

18 И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божји? јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

19 А он јој рече: дај ми сина својега. И узев га из наручја њезина однесе га у горњу клијет, гдје он сјеђаше, и положи га на постељу своју.

20 Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина?

21 И пружив се над дјететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова.

22 И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје.

23 А Илија узев дијете снесе га из горње клијети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: види, жив је твој син.

24 А жена рече Илији: сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина.

Дап 9:13–33

13 А Ананија одговори: Господе! ја чух од многијех за тога човјека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму;

14 И овдје има власт од главара свештеничкијех да веже све који призивају име твоје.

15 А Господ му рече: иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

16 А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

17 И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којијем си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа светога.

18 И одмах отпаде од очију његовијех као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

19 И пошто поједе окријепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који бијаху у Дамаску.

20 И одмах по зборницама проповиједаше Исуса да је он син Божиј.

21 А сви који слушаху дивљаху се и говораху: није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овдје зато дође да их повезане води главарима свештеничкијем.

22 А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

23 А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

24 Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

25 А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

26 А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вјероваху да је ученик.

27 А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу видје Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповиједа име Исусово.

28 И бијаше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно приповиједаше име Господа Исуса.

29 И говораше и препираше се с Грцима; а они гледаху да га убију.

30 А кад разумјеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

31 А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији бијаху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом светога Духа.

32 И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

33 И нађе тамо једнога човјека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.

Проп 10:9–20

9 Ко одмиче камење, удариће се о њих; ко цијепа дрва, није миран од њих.

10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштри, тада треба више снаге; али мудрост може боље оправити.

11 Ако уједе змија прије бајања, ништа неће помоћи бајач.

12 Ријечи из уста мудрога љупке су, а безумнога прождиру усне његове.

13 Почетак је ријечима уста његовијех лудост, а свршетак говору његову зло безумље.

14 Јер луди много говори, а човјек не зна што ће бити; и ко ће му казати што ће послије њега бити?

15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дијете и кнезови твоји рано једу!

17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на вријеме да се поткријепе а не да се опију.

18 С лијености угибље се кров и с немарнијех руку прокапљује кућа.

19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клијети, у којој спаваш, не псуј богатога, јер птица небеска однијеће глас и што крила има доказаће ријеч.