БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 195 од 365

2 Цар 15:1–16:20, Дап 17:1–15, Пес 3:1–11

Стари завет

2 Цар 15:1–16:20

15:1 Године двадесет седме царовања Јеровоамова над Израиљем зацари се Азарија син Амасијин над Јудом.

15:2 Бјеше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија, из Јерусалима.

15:3 Он чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Амасија отац његов.

15:4 Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

15:5 А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.

15:6 А остала дјела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

15:7 И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Јотам син његов.

15:8 Тридесет осме године царовања Азаријина над Јудом зацари се Захарија син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест мјесеца.

15:9 И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:10 И побуни се на њ Салум син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово мјесто.

15:11 А остала дјела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевијех.

15:12 То је ријеч Господња коју рече Јују говорећи: синови твоји до четвртога кољена сједеће на пријестолу Израиљеву. И зби се тако.

15:13 Салум син Јависов зацари се тридесет девете године царовања Озијина над Јудом, и царова мјесец дана у Самарији.

15:14 Јер Менајим син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума сина Јависова у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово мјесто.

15:15 А остала дјела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевијех.

15:16 Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који бијаху у њој и у међама њезинијем од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.

15:17 Године тридесет девете царовања Азаријина над Јудом зацари се Менајим син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.

15:18 И чињаше што је зло пред Господом, не отступи свега вијека својега од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:19 Тада Фул цар Асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу тисућу таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.

15:20 А те новце узе Менајим од Израиља, од свијех богатијех људи, да их да цару Асирском, од свакога по педесет сикала. Тако се врати цар Асирски, и не забави се ондје у земљи.

15:21 А остала дјела Менајимова и што је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевијех?

15:22 И почину Менајим код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Факија син његов.

15:23 Године педесете царовања Азаријина над Јудом зацари се Факија син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова двије године.

15:24 И чињаше што је зло пред Господом, не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:25 И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадовијех; и убивши га зацари се на његово мјесто.

15:26 А остала дјела Факијина и што је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.

15:27 Године педесет друге Азарије цара Јудина зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.

15:28 И чињаше што је зло пред Господом, не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:29 У вријеме Фекаја цара Израиљева дође Теглат-Феласар цар Асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Гелад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.

15:30 Тада се побуни Осија син Илин на Фекаја сина Ремалијина и уби га и погуби га, и зацари се на његово мјесто двадесете године Јотама сина Озијина.

15:31 А остала дјела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.

15:32 Друге године царовања Фекаја сина Ремалијина над Израиљем зацари се Јотам син Озијин над Јудом.

15:33 Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јеруса, кћи Садокова.

15:34 И чињаше што је право пред Господом, сасвијем чињаше како је чинио Озија отац његов.

15:35 Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.

15:36 А остала дјела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

15:37 У то вријеме поче Господ пуштати на Јуду Ресина цара Сирскога и Фекаја сина Ремалијина.

15:38 И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца својега; а на његово се мјесто зацари Ахаз син његов.

16:1 Године седамнаесте Фекаја сина Ремалијина зацари се Ахаз син Јотамов цар Јудин.

16:2 Двадесет година бијаше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму, али не чињаше што је право пред Господом Богом његовијем као Давид отац његов.

16:3 Јер хођаше путем царева Израиљевијех, па и сина својега пусти кроз огањ по гаднијем дјелима народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех.

16:4 И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленијем дрветом.

16:5 Тада дође Ресин цар Сирски и Фекај син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити.

16:6 У то вријеме Ресин цар Сирски поврати Сирцима Елат, и изагна Јудеје из Елата, и дођоше Сирци у Елат и осташе ондје до данас.

16:7 Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару Асирском у поручи му: слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара Сирскога и из руку цара Израиљева, који се подигоше на ме.

16:8 И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царскога, и посла на дар цару Асирском.

16:9 И послуша га цар Асирски, и дође на Дамасак и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби.

16:10 Тада цар Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару цару Асирском у Дамасак; и видје цар Ахаз олтар који бијаше у Дамаску, па посла свештенику Урији слику од тога олтара и од све направе његове.

16:11 И начини свештеник Урија олтар сасвијем како посла цар Ахаз из Дамаска, онако начини Урија свештеник, докле се врати цар Ахаз из Дамаска.

16:12 Па кад се цар врати из Дамаска и видје олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему.

16:13 И запали жртву своју паљеницу и дар свој, и изли наљев свој, и покропи олтар крвљу захвалнијех жртава својих.

16:14 А мједени олтар што бјеше пред Господом пренесе с предње стране дома да не стоји између његова олтара и дома Господњега, и намјести га покрај свога олтара к сјеверу.

16:15 И заповједи цар Ахаз Урији свештенику говорећи: на великом олтару пали жртву паљеницу јутрењу и дар вечерњи и жртву паљеницу цареву с даром њезинијем и жртву паљеницу свега народа земаљскога с даровима њиховијем и наљевима њиховијем; и по њему кропи сваком крвљу од жртава паљеница и сваком крвљу од других жртава. А за олтар мједени промислићу.

16:16 И учини свештеник Урија све како му заповједи цар Ахаз.

16:17 И оплате с подножја скиде цар Ахаз и узе с њих умиваонице, и море скиде с волова мједенијех који бијаху под њим, и метну га на под камени.

16:18 И стреху суботну, коју бијаху начинили у дому, и улазак царски, који бијаше споља, уклони такођер од дома Господњега, бојећи се цара Асирскога.

16:19 А остала дјела Ахазова што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?

16:20 И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Језекија син његов.

Нови завет

Дап 17:1–15

1 Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.

2 И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

3 Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.

4 И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.

5 Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

6 А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,

7 Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.

8 И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.

9 Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

10 А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.

11 Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

12 Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.

13 А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

14 А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.

15 А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

Мудрост

Пес 3:1–11

1 На постељи својој ноћу тражих онога кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.

2 Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу онога кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

3 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видјесте ли онога кога љуби душа моја?

4 Мало их заминух, и нађох онога кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.

5 Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

6 Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?

7 Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевијех:

8 Сви имају мачеве, вјешти су боју, у свакога је мач о бедру ради страха ноћнога.

9 Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета Ливанскога;

10 Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери Јерусалимске.

11 Изидите, кћери Сионске, и гледајте цара Соломуна под вијенцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његова.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.