Дан 194 од 365

2 Цар 14:1–29

1 Друге године царовања Јоаса сина Јоахазова над Израиљем зацари се Амасија син Јоасов над Јудом.

2 Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана, из Јерусалима.

3 И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвијем чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.

4 Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

5 А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара оца његова.

6 Али синова тијех крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијева, гдје је заповједио Господ говорећи: оцеви да не гину за синове нити синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.

7 Он поби десет тисућа Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.

8 Тада посла Амасија посланике к Јоасу сину Јоахаза сина Јујева, цару Израиљеву, и рече: дођи да се огледамо.

9 А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудину и поручи му: трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: дај своју кћер сину мојему за жену; али наиђе звијерје Ливанско, и изгази трн.

10 Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

11 Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

12 Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки к својему шатору.

13 А Амасију цара Јудина, сина Јоаса сина Охозијина, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу четири стотине лаката.

14 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царева, и таоце, па се врати у Самарију.

15 А остала дјела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

16 И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевијех, а на његово се мјесто зацари Јеровоам син његов.

17 Амасија пак син Јоасов цар Јудин поживје петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазова, цара Израиљева.

18 А остала дјела Амасијина нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?

19 И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побјеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га ондје.

20 А оданде га донесоше на коњма, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидову.

21 Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије.

22 Он сазида Елат повратив га Јуди пошто цар почину код отаца својих.

23 Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасова над Јудом зацари се Јеровоам син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.

24 И чињаше што је зло пред Господом и не отступи ни од једнога гријеха Јеровоама сина Наватова којима наведе на гријех Израиља.

25 Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по ријечи Господа Бога Израиљева, коју рече преко слуге својега Јоне сина Аматијина, пророка из Гетефера.

26 Јер Господ видје да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћенога ни од остављенога, и да нема никога да поможе Израиљу.

27 И не бјеше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама сина Јоасова.

28 А остала дјела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамасак и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

29 Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевијех а на његово се мјесто зацари Захарија син његов.

Дап 16:15–40

15 А кад се крсти она и кућа њезина, мољаше нас говорећи: ако мислите да ја вјерујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натјера нас.

16 А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима.

17 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија.

18 И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

19 А кад видјеше њезини господари да изиђе над њихова добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.

20 И доведавши их к војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте по нашему граду,

21 И проповиједају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.

22 И слеже се народ на њих, и војводе издријеше им хаљине, и заповједише да их шибају.

23 И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.

24 Примивши такову заповијест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

25 А у поноћи бијаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.

26 А уједанпут тако се врло затресе земља да се помјести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

27 А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су побјегли сужњи.

28 А Павле повика здраво говорећи: не чини себи зла никаква, јер смо ми сви овдје.

29 А он заискавши свијећу улетје и дркћући припаде к Павлу и Сили;

30 И изведавши их напоље рече: господо! шта ми треба чинити да се спасем?

31 А они рекоше: вјеруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

32 И казаше му ријеч Господњу, и свима који су у дому његову.

33 И узе их у онај сахат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.

34 И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свијем домом својијем што вјерова Бога.

35 А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: пустите ова два човјека.

36 А тамничар каза ријечи ове Павлу: послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.

37 А Павле рече њима: избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

38 А пандури казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;

39 И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.

40 А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.

Пс 83:1–18

1 Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!

2 Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.

3 По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.

4 Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

5 Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише:

6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.

9 Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

10 Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

11 Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.

12 Јер говоре: освојимо насеља Божија.

13 Боже мој! заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.

14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!

17 Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!

18 И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.