Дан 193 од 365

2 Цар 11:1–13:25

11:1 А Готолија мати Охозијина видјевши да јој погибе син уста и поби сав род царски.

11:2 Али Јосавеја кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијина, и украде га између синова царевијех, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе.

11:3 И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи.

11:4 А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати вјеру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царева.

11:5 И заповједи им говорећи: ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у дому царском.

11:6 А трећина нека буде на вратима Сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе.

11:7 А два дијела вас свијех који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара.

11:8 И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити.

11:9 И стотиници учинише све како заповједи Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају.

11:10 И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што бијаху у дому Господњем.

11:11 И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до лијеве стране дома према олтару и према дому око цара.

11:12 Тада изведе сина царева, и метну му вијенац на главу, и даде му свједочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: да живи цар!

11:13 А кад Готолија чу вику народа, који се стјецаше, дође к народу у дом Господњи;

11:14 И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздрије хаљине своје и повика: буна! буна!

11:15 А свештеник Јодај заповједи стотиницима који бијаху над војском, и рече им: изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: да не погине у дому Господњем.

11:16 И начинише јој мјесто; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, ондје је убише.

11:17 Тада Јодај учини завјет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такођер и између цара и народа.

11:18 Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвијем; а Матана свештеника Валова убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем.

11:19 И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњега, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И сједе на царски пријесто.

11:20 И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царскога дома.

11:21 Јоасу бјеше седам година кад се зацари.

12:1 Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.

12:2 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.

12:3 Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

12:4 И Јоас рече свештеницима: сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац онијех који иду у број, и новац од уцјене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи,

12:5 Нека свештеници узимају, сваки од својега познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому гдје се год нађе да треба оправити.

12:6 Али до године двадесет треће царовања Јоасова свештеници још не оправише што бијаше трошно у дому.

12:7 Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: зашто не оправљате што је трошно у дому? Отселе не узимајте новаца од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.

12:8 И свештеници присташе да не узимају новаца од народа и да не оправљају што је трошно у дому.

12:9 Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.

12:10 А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројивши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.

12:11 Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводјељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,

12:12 И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи што бјеше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.

12:13 Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрнијех за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каких судова златнијех ни сребрнијех;

12:14 Него их даваху онима који бијаху над послом да се оправи за њих дом Господњи.

12:15 И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер вјерно рађаху.

12:16 Новци за пријеступ и новци за гријехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.

12:17 Тада изиде Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.

12:18 А Јоас цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија оци његови цареви Јудини бијаху посветили, и све што сам бјеше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњега и дома царева, и посла Азаилу цару Сирском; и тако отиде од Јерусалима.

12:19 А остала дјела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

12:20 А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.

12:21 Јоазахар син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умрије; и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово мјесто зацари се Амасија син његов.

13:1 Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијина над Јудом зацари се Јоахаз син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

13:2 И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља и не отступи од њих.

13:3 Зато се разгњеви Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу цару Сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаилову за све оно вријеме.

13:4 Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер видје невољу Израиљеву, како их мучи цар Сирски.

13:5 И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке Сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као прије.

13:6 Али не отступише од гријехова дома Јеровоамова којима на гријех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.

13:7 А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет тисућа пјешака; него их поби цар Сирски и сатр их, те бише као прах кад се врше.

13:8 А остала дјела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

13:9 И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на мјесто његово зацари се Јоас син његов.

13:10 Године тридесет седме царовања Јоасова над Јудом зацари се Јоас син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

13:11 И чињаше што је зло пред Господом, не отступи ни од једнога гријеха Јеровоама сина Наватова, који наведе Израиља на гријех, него у њима хођаше.

13:12 А остала дјела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

13:13 И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам сједе на пријесто његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевијех.

13:14 А Јелисије разбоље се од болести, од које и умрије; и Јоас цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!

13:15 А Јелисије му рече: узми лук и стријеле. И он узе лук и стријеле.

13:16 Тада рече цару Израиљеву: натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.

13:17 И рече: отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: пусти стријелу. И он пусти стријелу, а Јелисије рече: стријела избављења Господњега, стријела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.

13:18 Још рече: узми стријеле. И узе, а он рече цару Израиљеву: удари у земљу. И удари три пута, па стаде.

13:19 Тада се расрди на њ човјек Божји и рече: да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвијем; а сада ћеш их само три пута разбити.

13:20 Потом умрије Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу.

13:21 И догоди се кад погребаваху некога човјека, угледаше чету и бацише човјека у гроб Јелисијев; и кад човјек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживје и уста на ноге своје.

13:22 А Азаило цар Сирски мучаше Израиља свега вијека Јоахазова.

13:23 Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завјета ради својега с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хтје их истријебити и не одврже их од себе досада.

13:24 И умрије Азаило цар Сирски, и на његово се мјесто зацари Вен-Адад син његов.

13:25 А Јоас син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада сина Азаилова градове које бјеше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његову; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.

Дап 16:1–14

1 Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вјероваше, а оца Грка;

2 За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.

3 Овога намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који бијаху у онијем мјестима: јер сви знадијаху оца његова да бјеше Грк.

4 И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старјешине у Јерусалиму.

5 А цркве се утврђиваху у вјери, и сваки дан биваше их више.

6 А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух свети говорити ријеч у Азији.

7 А кад дођоше у Мисију шћадијаху да иду у Витинију, и Дух не даде.

8 А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.

9 И Павлу се јави утвара ноћу: бјеше један човјек из Маћедоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Маћедонију и помози нам.

10 А кад видје утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Маћедонију, дознавши да нас Господ позва да им проповиједамо јеванђеље.

11 А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сјутрадан у Неапољ,

12 А оданде у Филибу, које је први град земље Маћедоније, насеље Римско; и у оном граду остасмо неколико дана.

13 А у дан суботни изиђосмо из града к води гдје бјеше богомоља; и сједавши говорисмо к женама које се бијаху сабрале.

14 И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тијатирскога, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њезино да пази на ријечи Павлове.

Пес 2:11–17

11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12 Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

14 Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17 Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздијељеним.