Дан 192 од 365

2 Цар 10:1–36

1 А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима Језраелским, старјешинама и хранитељима Ахавовијем, и рече:

2 Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашега и кола и коњи и град тврди и оружје,

3 Гледајте који је најбољи и највјештији између синова господара вашега, те га посадите на пријесто оца његова, и бијте се за дом господара свога.

4 Али се они врло уплашише и рекоше: ето, два цара не одољеше му, а како ћемо му ми одољети?

5 И који бијаше над домом, и који бијаше над градом, и старјешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини што ти је воља.

6 И он им написа другу књигу говорећи: ако сте моји и слушате мене, узмите главе свијех синова господара својега и дођите к мени сјутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, бијаху код најзнатнијех грађана, који их храњаху.

7 И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.

8 И дође гласник, који му јави говорећи: донесоше главе синова царевијех. А он рече: сложите их у двије гомиле на вратима, нека стоје до сјутра.

9 А ујутру изашав стаде и рече свему народу: ви нијесте криви; ето, ја се подигох на господара својега и убих га; али ко поби све ове?

10 Видите сада да није изостала ниједна ријеч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге својега Илије.

11 Потом поби Јуј све који бијаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.

12 Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад бијаше код колибе пастирске на путу,

13 Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудина, и рече: ко сте? Они рекоше: ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.

14 Тада рече: похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједнога од њих.

15 Потом отишав оданде нађе Јонадава сина Рихавова, који га срете. А он га поздрави и рече му: је ли срце твоје право као што је моје срце према твоме? А Јонадав одговори: јест. Ако јест, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.

16 И рече: хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовијем колима.

17 И кад дође у Самарију, поби све што бјеше остало од дома Ахавова у Самарији докле га не истријеби по ријечи коју Господ рече Илији.

18 Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

19 Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из пријеваре хотећи побити слуге Валове.

20 И рече Јуј: светкујте светковину Валу. И огласише је.

21 И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.

22 Тада рече оному који бијаше над ризницом: изнеси хаљине свијем слугама Валовијем. И изнесе им хаљине.

23 Затијем уђе Јуј с Јонадавом сином Рихавојијем у кућу Валову, и рече слугама Валовијем: промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.

24 И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намјести напољу осамдесет људи, и рече: ако утече који од овијех људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.

25 А кад се сврши жртва паљеница, заповједи Јуј војницима и војводама: уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштријем мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град гдје бјеше кућа Валова.

26 И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.

27 И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњега дана.

28 Тако Јуј истријеби Вала из Израиља.

29 Али не отступи Јуј од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, од златнијех телаца, који бијаху у Ветиљу и у Дану.

30 А Господ рече Јују: што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји сједјети на пријестолу Израиљеву до четвртога кољена.

31 Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљева свијем срцем својим, не отступи од гријехова Јеровоамовијех, којима наведе на гријех Израиља.

32 У то вријеме поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свијем међама Израиљевим.

33 Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу Галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.

34 А остала дјела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?

35 И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се мјесто зацари Јоахаз син његов.

36 А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.

Дап 15:14–41

14 Симон каза како Бог најприје походи и прими из незнабожаца народ к имену својему.

15 И с овијем се ударају ријечи пророка, као што је написано:

16 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

17 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

18 Богу су позната од постања свијета сва дјела његова;

19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

20 Него да им се заповједи да се чувају од прилога идолскијех и од курварства и од удављенога и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

21 Јер Мојсије има од старијех времена у свијем градовима који га проповиједају, и по зборницама чита се сваке суботе.

22 Тада нађоше за добро апостоли и старјешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

23 И написаше рукама својима ово: Апостоли и старјешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас ријечима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповједисмо;

25 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазнијем нашијем Варнавом и Павлом,

26 С људима који су предали душе своје за име Господа нашега Исуса Христа.

27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и ријечима казати.

28 Јер нађе за добро свети Дух и ми да никаквијех тегоба више не мећемо на вас осим овијех потребнијех:

29 Да се чувате од прилога идолскијех и од крви и од удављенога и од курварства, и што нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

31 А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.

32 А Јуда и СИла, који и пророци бијаху, многијем ријечима утјешише браћу и утврдише.

33 И пошто бише онамо неко вријеме, отпустише их браћа с миром к апостолима.

34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповиједаху ријеч Господњу с многима другијем.

36 А послије неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свијем градовима по којима проповиједасмо ријеч Господњу како живе.

37 А Варнава шћаше да узму са собом Јована прозванога Марка.

38 Павле пак говораше: онога који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дјело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божијој од браће.

41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

Пес 2:1–10

1 Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.

2 Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.

3 Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.

4 Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени.

5 Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

6 Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7 Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8 Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10 Проговори драги мој и рече ми: устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.