Дан 191 од 365

2 Цар 9:1–37

1 А Јелисије пророк дозва једнога између синова пророчких, и рече му: опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.

2 И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја сина Јосафата сина Нимсијина, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клијет.

3 И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.

4 И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.

5 И кад уђе, гле, сјеђаху војводе; а он рече: војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: коме између свијех нас? А он рече: теби, војводо.

6 Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: овако вели Господ Бог Израиљев: помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.

7 И побиј дом Ахава господара својега, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свијех слуга Господњијех од руке Језавељине.

8 И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.

9 И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина.

10 И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побјеже.

11 А Јуј изиде к слугама господара својега, и запиташе га: је ли добро? што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: знате човјека и бесједу његову.

12 А они рекоше: није истина; кажи нам. А он им рече: тако и тако рече ми говорећи: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем.

13 Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.

14 Тако се побуни Јуј син Јосафата сина Нимсијина на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила цара Сирскога.

15 А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. И рече Јуј: ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.

16 И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија цар Јудин бјеше дошао да види Јорама.

17 А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево гдје иде, рече: неко људство видим. Тада рече Јорам: узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: је ли мир?

18 И отиде коњик преда њ, и рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном. А стражар јави говорећи: гласник дође до њих, али се не враћа.

19 И посла другога коњика, који кад дође к њима рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном.

20 Опет јави стражар говорећи: дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.

21 Тада рече Јорам: прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изиде Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.

22 И кад Јорам угледа Јуја, рече му: је ли мир, Јују? А он одговори: какав мир? док је толикога курвања Језавеље матере твоје и чарања њезинијех.

23 Тада Јорам окрете се и побјеже говорећи Охозији: издаја, Охозија!

24 Али Јуј зграби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.

25 Тада рече Јуј Вадекару војводи свом: узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовијем, како Господ изрече за њ ово зло:

26 Заиста, крв Навутејеву и крв синова његовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по ријечи Господњој.

27 А Охозија цар Јудин видјевши то побјеже к дому у врту; али га потјера Јуј, и рече: убијте и тога на његовијем колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и ондје умрије.

28 И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову код отаца његовијех у граду Давидову.

29 А једанаесте године царовања Јорама сина Ахавова поче царовати Охозија над Јудом.

30 Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.

31 И кад Јуј улажаше на врата, рече она: је ли мир, Зимрије, крвниче господара својега?

32 А он погледа на прозор и рече: ко је са мном? ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.

33 А он им рече: баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и погази је.

34 Потом ушавши једе и пи, па рече: видите ону проклетницу, и погребите је, јер је царска кћи.

35 И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.

36 И дођоше натраг и јавише, а он рече: то је ријеч Господња, коју је рекао преко слуге својега Илије Тесвићанина говорећи: у пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.

37 Нека буде тијело Језавељино као гној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: ово је Језавеља.

Дап 15:1–13

1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти.

2 А кад поста распра, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старјешинама у Јерусалим за ово питање.

3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старјешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који бијаху вјеровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповједити да држе закон Мојсијев.

6 А апостоли и старјешине сабраше се да извиде ову ријеч.

7 И по многом вијећању уста Петар и рече: људи браћо! ви знате да Бог од првијех дана изабра између нас да из мојијех уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.

8 И Бог, који познаје срца, посвједочи им и даде им Духа светога као и нама.

9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вјером срца њихова.

10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми могосмо понијети?

11 Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповиједаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: људи браћо! послушајте мене.

Пс 82:1–8

1 Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

2 "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

3 Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.

4 Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

5 Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

6 Рекох: богови сте, и синови вишњега сви.

7 Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете."

8 Устани, Боже, суди земљи; јер су твоји по нашљедству сви народи.