2. о царевимаглава 9
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1А Јелисије пророк дозва једнога између синова пророчких, и рече му: опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.
2И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја сина Јосафата сина Нимсијина, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клијет.
3И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.
4И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.
5И кад уђе, гле, сјеђаху војводе; а он рече: војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: коме између свијех нас? А он рече: теби, војводо.
6Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: овако вели Господ Бог Израиљев: помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
7И побиј дом Ахава господара својега, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свијех слуга Господњијех од руке Језавељине.
8И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.
9И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина.
10И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побјеже.
Тумачење, ст. 1–10 (на руском)
. Исполняя последнюю часть данного Иеговой повеления пророку Илии (3 Цар XIX:16) пророк Елисей повелевает одному из сынов пророческих (по раввинам, пророку Ионе) помазать на царство Израильское одного из военачальников израильского царя Иорама - Ииуя, в то время защищавшего с войском Рамоф Галаадаский от сирийцев (1-2, ср. VIII:28). Все дело помазания Ииуя, мстителя дому Ахава, должно было произойти экстренно и втайне. "Надлежало совершиться сему тайно, чтобы Иорам был умерщвлен как можно скорее. А если бы он узнал это прежде, то вступил бы в сражение, и на сражении необходимо было пасть многим с обеих сторон" (блаж. Феодорит, вопр. 26). Совершивши помазание, пророк, согласно повелению пророка Елисея (ст. 3), немедленно удаляется, "чтобы не быть схваченным и не подвергнуться опасности" (блаж. Феодорит, вопр. 27). При совершении помазания Ииуя на царство (ср. 3 Цар I:34, 39), пророк указывает, что новый помазанник явится орудием казни Божией (ст. 7) над домом Ахава (во исполнение предсказания пророка Илии, 3 Цар XXI:21-22), который будет истреблен столь же всецело, как и нечестивые династии Иеровоама и Ваалы (3 Цар XV:29; XVI:3). Кроме пролитой домом Ахава, особенно Иезавелью, крови пророков и других невинных (ст. 7), тяжким грехом всей той династии был введенный ею официально культ Ваала и Астарты (3 Цар XVI:31-33): искоренение его было также задачей Ииуя, точно им выполненной (4 Цар X:18-30). Без сомнения, в упоминании прежних нечестивых династий заключалось предостережение самому Ииую. Самое имя Ииуя (евр. Негу, "Иегова есть Бог") может указывать на служение его теократической идее, хотя это и не исключало его собственной преступности и повинности суду Божьему (Ос I:4). Имя Ииуя в форме Ia'ua встречается и в клинообразных ассирийских документах Салманассара II (860-825), как данника этого царя.
11А Јуј изиде к слугама господара својега, и запиташе га: је ли добро? што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: знате човјека и бесједу његову.
12А они рекоше: није истина; кажи нам. А он им рече: тако и тако рече ми говорећи: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем.
13Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
Тумачење, ст. 11–13 (на руском)
. Появление и быстрое исчезновение пророка, возбужденный вид его побуждают других военачальников спросить о цели прихода "неистового" (евр. : мешугга, греч. : επιληπτος, Vulg. : insanus), как в бранном или неодобрительном смысле называли пророков (Ос IX:7; Иер XXIX:26; ср. блаж. Феодорит, вопр. 28). После неудавшейся попытки Ииуя уклониться от ответа, он открывает товарищам факт и помазания, и те немедленно провозгласили Ииуя царем, возвестив о воцарении его трубными звуками (ср. 3 Цар I:39) и оказав ему царские почести подстилания одежд под ноги его (ст. 13), как впоследствии встречал народ Xриста во время входа Его в Иерусалим (Мф XXI:8).
14Тако се побуни Јуј син Јосафата сина Нимсијина на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила цара Сирскога.
15А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. И рече Јуј: ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.
16И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија цар Јудин бјеше дошао да види Јорама.
17А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево гдје иде, рече: неко људство видим. Тада рече Јорам: узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: је ли мир?
18И отиде коњик преда њ, и рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном. А стражар јави говорећи: гласник дође до њих, али се не враћа.
19И посла другога коњика, који кад дође к њима рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном.
20Опет јави стражар говорећи: дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.
21Тада рече Јорам: прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изиде Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.
22И кад Јорам угледа Јуја, рече му: је ли мир, Јују? А он одговори: какав мир? док је толикога курвања Језавеље матере твоје и чарања њезинијех.
23Тада Јорам окрете се и побјеже говорећи Охозији: издаја, Охозија!
24Али Јуј зграби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.
25Тада рече Јуј Вадекару војводи свом: узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовијем, како Господ изрече за њ ово зло:
26Заиста, крв Навутејеву и крв синова његовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по ријечи Господњој.
27А Охозија цар Јудин видјевши то побјеже к дому у врту; али га потјера Јуј, и рече: убијте и тога на његовијем колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и ондје умрије.
28И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову код отаца његовијех у граду Давидову.
29А једанаесте године царовања Јорама сина Ахавова поче царовати Охозија над Јудом.
30Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.
31И кад Јуј улажаше на врата, рече она: је ли мир, Зимрије, крвниче господара својега?
32А он погледа на прозор и рече: ко је са мном? ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.
33А он им рече: баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и погази је.
34Потом ушавши једе и пи, па рече: видите ону проклетницу, и погребите је, јер је царска кћи.
35И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.
36И дођоше натраг и јавише, а он рече: то је ријеч Господња, коју је рекао преко слуге својега Илије Тесвићанина говорећи: у пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.
37Нека буде тијело Језавељино као гној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: ово је Језавеља.
Тумачење, ст. 14–37 (на руском)
. Кровавая расправа Ииуя с домом Ахава началась с главнейших, царственных представителей его: Иорама, Охозии (иудейского), Иезавели. Легкость и быстрота воцарения (ст. 13) и выполнения заговора Ииуя (14-15 ст. ; обстоятельство пребывания Иорама в это время в Израиле здесь повторено после упоминания в VIII:29) показывают, что в народе и войске было крепко недовольство Иорамом и вообще домом Ахава (не без влияния здесь было убийство Навуфея, 3 Цар XXI; сн. 4 Цар IX:25 и д. ), с другой - что Ииуй заслужил, вероятно, личными подвигами доверие войска и народа. Вместе с тем видны как решительность Ииуя, так и беспечность Иорама (ст. 17-20); характерно для древнего и нового Востока положение охраны - сторожевые башни и сторожа, дающие сигналы властям и населению о появлении опасности (ср. Иез XXXIII:2). Беспокойство все более и более овладевало Иорамом, как показывает его, неоднократно повторяемый, вопрос: "с миром ли?" (см. 17, 19, 22). Роковая встреча с Ииуем произошла на бывшем участке Навуфея, что предвещало гибель обоим царям рода Ахавова (ср. 3 Цар XXI:19, 23). Суровый ответ Ииуя (ст. 22) указывает на "любодейство" и "волхвования" Иезавели как на причину невозможности мира; названия эти, кроме собственного значения, в Ветхом Завете нередко означают идолослужение (Иер III:2-3; Иез XXIII:27; Мих V:11), а первое из этих названий приложимо к Иезавели и введенному ею в Израиле культу Астарты - и в собственном смысле; с тем вместе обвинялся и Иорам за попустительство или даже содействие. В совершенном Ииуем убийстве Иорама первый вид, в согласии, быть может, с общим мнением народа, исполнение пророческого слова Илии об Ахаве и его доме (3 Цар XXI:19 след. ) - тем более, что он с сопровождавшим теперь сановником был очевидцем преступного вступления Ахава во владение виноградником Навуфея. Гибель постигла и Охозию иудейского, внука Ахава и Иезавели (ст. 27; ср. 2 Пар XXII:9); он был смертельно ранен на некоей возвышенности Гур (LXX: Γαι, Vulg. : Gaver; Евсев. : Γηρ, Иероним: Ger, Onomast. 356) близ Ивлеама, города в Манассиином колене (Нав XVII:11; Суд I:27) и умер в Мегиддо, погребен же по-царски в Иерусалиме (2 Пар XXII:9). Иезавель, узнавши о судьбе своих сына и внука и не видя спасения от меча Ииуя, решается, по крайней мере, умереть с достоинством: она совершает обычную у женщин Востока косметику, желая подействовать своей царской осанкой на Ииуя, затем она резко обличает Ииуя за убийство законного государя, называет дело Ииуя настоящим именем, а его самого - Замврием, напоминая неудачу и гибель последнего (3 Цар XVI:9). После этого она была позорно умерщвлена, и теперь сам свящ. писатель свидетельствует (ст. 26-27), что гибелью Иорама выполнено предсказание пророка Илии (3 Цар XVI:19; ср. блаж. Феодорит, вопр. 31).
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
Суд Божий над домом Ахава. 1-10. Помазание Ииуя на царство Израильское. 11-29. Заговор Иуия против Иорама и убиение им последнего и Охозии иудейского. 30-37. Ужасная смерть Иезавели.