2. о царевимаглава 10

Тумачење главе (на руском)

1-17. Истребление Ииуем ближайших потомков Ахава. 18-28. Истребление жрецов Ваала, капища его в Самарии и всех вообще остатков культа Ваала. 29-36. Ревность Ииуя по культе тельцов, суд Божий над домом Ииуя, начало сокращения пределов Израильского царства и смерть Ииуя.

1А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима Језраелским, старјешинама и хранитељима Ахавовијем, и рече:

2Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашега и кола и коњи и град тврди и оружје,

3Гледајте који је најбољи и највјештији између синова господара вашега, те га посадите на пријесто оца његова, и бијте се за дом господара свога.

4Али се они врло уплашише и рекоше: ето, два цара не одољеше му, а како ћемо му ми одољети?

5И који бијаше над домом, и који бијаше над градом, и старјешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини што ти је воља.

6И он им написа другу књигу говорећи: ако сте моји и слушате мене, узмите главе свијех синова господара својега и дођите к мени сјутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, бијаху код најзнатнијех грађана, који их храњаху.

7И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.

8И дође гласник, који му јави говорећи: донесоше главе синова царевијех. А он рече: сложите их у двије гомиле на вратима, нека стоје до сјутра.

9А ујутру изашав стаде и рече свему народу: ви нијесте криви; ето, ја се подигох на господара својега и убих га; али ко поби све ове?

10Видите сада да није изостала ниједна ријеч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге својега Илије.

11Потом поби Јуј све који бијаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.

Тумачење, ст. 1–11 (на руском)

. Жестокое поголовное истребление Ииуем не только всех родственников дома Ахава, но и всех приближенных к нему частью находит объяснение в том общем, доселе удержавшемся, обычае Востока, что узурпатор трона беспощадно истребляет все мужское поколение низвергнутого царского дома (ср. Суд IX:1 д. ; 4 Цар XI:1): 70 сыновей Ахава (ст. 1, 6) были именно все мужское потомство Ахава со включением внуков и проч. В Израильском же царстве, при частых революциях, подобные кровавые расправы были не редкостью. Однако чудовищная кровожадность Ииуя (ст. 8) и лицемерная попытка его отклонить от себя убийство членов царского дома (ст. 9) показывают, что многое в данном случае зависело от личных качеств Ииуя, его природной суровости, жестокости. Этими качествами Ииуя объясняется рассчитаность его действий, по которой он не решается прямо напасть на Самарию, но прежде запугивает старейшин и воспитателей (евр. оменим. дядьки, ср. 2 Пар XI:23) царских детей угрожающе-саркастическим письмом (ст. 2-3), затем следующим письмом (ст. 6) требует от начальников и воспитателей собственноручного убийства членов дома Ахава, принесения голов убитых - обычных на Востоке трофеев (1 Цар XVII:54; 2 Мак XV:30). Когда это было исполнено, Ииуй нашел нужным очиститься пред народом снятием с себя убийства родственников царя и вместе расположить народ к полному переходу на сторону Ииуя указанием на то, что падение дома Ахава есть исполнение грозного приговора Божия (3 Цар XXI:19 и д. ); после чего совершил ещё ряд убийств (ст. 11) из доверенных лиц Иорама.

12Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад бијаше код колибе пастирске на путу,

13Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудина, и рече: ко сте? Они рекоше: ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.

14Тада рече: похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједнога од њих.

Тумачење, ст. 12–14 (на руском)

. Теперь Ииуй беспрепятственно направляется в Самарию. Но на дороге туда в некоторой местности Беф-Екед (у 70-ти: Βαιβακαθ, Vulg. : camera pastorum, ср. Onomast, 203), называемой пастушеским (вероятно, от бывших здесь загонов для скота), - совершил еще убийство 42 родственников Охозии иудейского (сн. 2 Пар XII:8).

15Потом отишав оданде нађе Јонадава сина Рихавова, који га срете. А он га поздрави и рече му: је ли срце твоје право као што је моје срце према твоме? А Јонадав одговори: јест. Ако јест, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.

16И рече: хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовијем колима.

17И кад дође у Самарију, поби све што бјеше остало од дома Ахавова у Самарији докле га не истријеби по ријечи коју Господ рече Илији.

Тумачење, ст. 15–17 (на руском)

. Встретив затем благочестивого Ионадава сына Рихавова, известного благочестивой ревностью по Боге и древней патриархальной простоте жизни (он был родоначальником известных Рехавитов, бывших своего рода назареями, Иер XXXV:1-19), Ииуй спешит выразить ему свое благоволение и показать пред народом, что его собственная ревность по Иегове одобряется и таким авторитетным в глазах народа лицом, как благочестивый Ионадав; почему он и берет его на свою колесницу, чтобы вместе с ним впервые вступить в столицу (ср. блаж. Феодорит, вопр. 33).

18Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

19Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из пријеваре хотећи побити слуге Валове.

20И рече Јуј: светкујте светковину Валу. И огласише је.

21И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.

22Тада рече оному који бијаше над ризницом: изнеси хаљине свијем слугама Валовијем. И изнесе им хаљине.

23Затијем уђе Јуј с Јонадавом сином Рихавојијем у кућу Валову, и рече слугама Валовијем: промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.

24И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намјести напољу осамдесет људи, и рече: ако утече који од овијех људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.

25А кад се сврши жртва паљеница, заповједи Јуј војницима и војводама: уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштријем мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град гдје бјеше кућа Валова.

26И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.

27И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњега дана.

28Тако Јуј истријеби Вала из Израиља.

Тумачење, ст. 18–28 (на руском)

. Теперь Ииуй совершает акт ревности по Иегове истреблением жрецов, капища и статуй Ваала и осквернение культа его (ср. блаж. Феодорит, вопр. 34); хитрость его здесь удается тем легче, что народ, вероятно, смотрел на Ииуя лишь только как на узурпатора трона, а не как на религиозного реформатора, из ст. 22 видно, что жрецам Ваала присвоены были особые одежды.

29Али не отступи Јуј од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, од златнијех телаца, који бијаху у Ветиљу и у Дану.

30А Господ рече Јују: што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји сједјети на пријестолу Израиљеву до четвртога кољена.

31Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљева свијем срцем својим, не отступи од гријехова Јеровоамовијех, којима наведе на гријех Израиља.

32У то вријеме поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свијем међама Израиљевим.

33Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу Галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.

34А остала дјела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?

35И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се мјесто зацари Јоахаз син његов.

36А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.

Тумачење, ст. 29–36 (на руском)

. Ревность Ииуя по Иегове не пошла далее ниспровержения культа Ваала. Затем он остановился на общем всем царям Израильского царства политико-религиозном культе тельцов имевшем в виду предотвратить слияние Израильского царства с Иудейским, но на самом деле послужившем лишь к гибели первого царства, начало чего положено было при самом Ииуе, когда лучшие восточные провинции Израильского царства были отрезаны Азаилом Сирийским (32-33).

После 28-летняго царствования Ииуя и смерти его вступил на престол сын его Иоахаз (35).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.