2. о царевимаглава 8

Тумачење главе (на руском)

1-6. Милость царя израильского к сонамитянке ради Елисея. 7-15. Пророк Елисей в Дамаске предрекает царствование Азаилу и смерть Венададу. 16-24. 5-й царь иудейский Иорам. 25-29. 6-й иудейский Царь Охозия.

1И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: устани и иди с домом својим, и склони се гдје можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.

2А жена уста, и учини како рече човјек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи Филистејској седам година.

3А кад прође седам година, врати се жена из земље Филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.

4А цар говораше с Гијезијем, момком човјека Божијега, и рече: приповједи ми сва велика дјела која је учинио Јелисије.

5А кад он приповједаше цару како је мртва оживио, гле, жена, којој је сина оживио, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њезин, којега је Јелисије оживио.

6Тада цар запита жену, и она му приповједи. И цар јој даде једнога дворанина и рече му: поврати јој све што је њезино и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу дори до сада.

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

. Семилетний голод, предсказанный пророком Елисеем, был тождествен с упомянутым в IV:39. Вскоре, вероятно, после воскрешения пророком сына сонамитянки (IV:35-37), он предсказывает ей наступление 7-летнего голода, советуя удалиться с семьей в одну из соседних стран (как некогда сделало семейство Елимелеха (Руфь I:1 сл. ). "Слово сие даст повод догадываться, что голодом были наказываемы израильтяне. А если бы общий был голод на земле, он не послал бы в другое место. Из сего видно, что сею ниспосланной от Бога казнью вразумляемы были израильтяне, после такого о них попечения живущие нечестиво" (блаж. Феодорит, вопр. 22). Сонамитянка избирает сопредельную с Израилем Филистимскую землю, отличавшуюся плодородием, где и пробыла с семьей время голода. Возвратившись, она нашла дом и поле свое в чужих руках: или конфискованным в царские имения (ср. 3 Цар XXI:15) или забранными частным лицом, - в противность духу закона Моисеева и древней практике (Руфь I:4; IV:5). Сонамитянка с просьбой о возвращении ей имения обращается к царю, который в то время беседовал с Гиезием о чудесах пророка Елисея. (Из того, что в ст. 4 Гиезий называется слугою Елисея и, как здоровый, беседует с царем, между тем как после известного преступления по исцелении Неемана он был поражен проказой, V:27 и, конечно, вследствие преступления и болезни уже не мог оставаться слугой пророка, многие толкователи относят описываемый здесь разговор царя с Гиезием ко времени до исцеления Неемана; но и для прокаженных не исключена была возможность беседовать с людьми, Мф VIII:2; Лк XVII:12, след. Гиезий мог говорить с царем уже прокаженный; главное же, перестановка событий, предлагаемая этой догадкою, вносит еще большую спутанность в историю пророка Елисея, и без того представляющей хронологическую неопределенность). Гиезий в числе чудес Елисея называет царю главнейшее воскрешение сына сонамитянки, тем более, что она сама тогда пришла к царю, который и удовлетворяет ее просьбу - не без влияния обаяния личности пророка под свежим впечатлением воспоминаний о чудесах его.

7Послије тога дође Јелисије у Дамаск, а цар Сирски Вен-Адад бијаше болестан, и јавише му говорећи: дошао је човјек Божји овамо.

8А цар рече Азаилу: узми са собом дар и иди на сусрет човјеку Божијему, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.

9Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добријех ствари из Дамаска натоваренијех на четрдесет камила; и дошав стаде пред њим и рече: син твој Вен-Адад цар Сирски посла ме к теби говорећи: хоћу ли оздравити од ове болести?

10А Јелисије му рече: иди, реци му: оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умријети.

11И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човјек Божји.

12А Азаило му рече: што плаче господар мој? А он рече: јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевијем, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сјећи мачем, и дјецу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.

13А Азаило рече: а шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.

14Тада отишав од Јелисија дође ка господару својему; а он му рече: што ти рече Јелисије? А он одговори: рече ми да ћеш оздравити.

15Али сјутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду прострије му по лицу, те умрије. А на његово мјесто зацари се Азаило.

Тумачење, ст. 7–15 (на руском)

. Пророк Елисей, ввиду, без сомнения, известного ему повелении Божия пророка Илии на Xориве - помазать на Сирийское царство некоего Азаила (3 Цар XIX:15), повеления, не выполненного самим пророком Илией и, вероятно, переданного им Елисею, отправляется в Дамаск в то время, когда Венадад был болен (вследствие неудачного исхода осады Самарии, гл. VII, как замечает И. Флавий. Древн. IX, 4, 6). Узнав о прибытии уважаемого пророка, Венадад посылает ему навстречу некоего Азаила (по И. Флав. : ο πιστοεατος των οικετων) навстречу пророку с вопросом об исходе болезни и, конечно, с просьбою о молитве за благоприятный ее исход; по восточному обычаю такое посольство неизбежно должно было нести дары пророку (ср. 1 Цар IX:7; 3 Цар XIV:3), по восточной пышности и тщеславно разложенные на 40 верблюдов. "Пророк пришедшему Азаилу предсказал и воцарение его и смерть пославшего, велел же не извещать о смерти Варадада (Венадада), чтобы в унынии не окончил он жизнь" (блаж. Феодорит, вопр. 23). Евр. текст ст. 10 в написании ("Кетиб") имеет отрицание: ло, так что смысл получается такой: и скажи (Венададу): не выздоровеешь, но в чтении ("Кери") и во мн. кодексах ло считается местоимением: ему (скажи ему: выздоровеет). Причина непрямого ответа пророка удовлетворительно указана блаж. Феодоритом, а равно, согласно с ним, И. Флавием, Царствование Азаила имело принести в будущем (ср. X:32 сл. XIII:3-4, 7, 22) великие бедствия Израильскому царству, какие были обычны в древности во время опустошительных войн (ст. 12, ср. Ис XIII:15 сл. ; Ос X:14; Ам I:13; Наум III:10 сл. ; Пс CXXXVI:9), и пророк глубоко скорбит и плачет об ожидающих отечество его бедствиях от руки Азаила. Как вестник воли Божией, пророк Елисей не скрывает от Азаила этой гибельной для Израиля деятельности Азаила в будущем, равно как и не скрывает близкой смерти Венадада и последующего воцарения Азаила, (ст. 13) хотя и знал, что Азаил достигнет престола через труп своего повелителя (15 ст. ): пророк (как и ранее III:19), лишь предсказывает будущие факты, нимало не обязывая Азаила действовать преступно. Ложное смирение Азаила (ст. 13; ср. 1 Цар XXIV:15; 2 Цар XVI:9) не помешало ему умертвить больного Венадада (ст. 15, по И. Флавию, он удавил его, что не вполне согласно с библ. текстом), после чего он сделался царем Дамаска (ср. блаж. Феодорит, вопр. 24).

16Пете године царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем, кад Јосафат бјеше цар Јудин, поче царовати Јорам син Јосафатов цар Јудин.

17Имаше тридесет и двије године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.

18И хођаше путем царева Израиљевијех, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова бјеше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.

19Али Господ не хтје затрти Јуде ради Давида слуге својега, као што му бјеше рекао да ће му дати видјело између синова његовијех довијека.

20За његова времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.

21Зато отиде Јорам у Саир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га бијаху опколили, и на заповиједнике од кола, и побјеже народ у своје шаторе.

22Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњега дана. У исто вријеме одметну се и Ливна.

23А остала дјела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

24И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову. А на његово се мјесто зацари син његов Охозија.

Тумачење, ст. 16–24 (на руском)

. О царствовании Иорама, 5-го царя иудейского, параллельное повествование 2 Пар XXI содержит, кроме указанного в данном разделе 4 Цар VIII:16-24; 3 новых подробности: a) oбличительное письмо пророка Илии к Иораму (ст. 12-15); б) нашествие на Иудею при Иораме филистимлян и аравитян, захвативших в плен имущество и детей Иорама (16-17); и в) тяжкая болезнь Иорама в течение двух лет, и погребение вне царских гробниц (ст. 18-21).

О годе воцарения Иорама (ст. 16-17) ср. прим. к I:17. Нечестие его (ст. 18) было делом влияния родственного ему Израильского царствующего дома: он был зятем Ахава и Иезавели (2 Пар XVIII:1), был женат на дочери их Гофолии. Только верность Иеговы завету своему с Давидом (2 Цар VII:12; ср. 3 Цар XI:36) хранила этот недостойный отпрыск его рода. Из внешних дел сообщается здесь о неудачном походе Иорама в Идумею (ст. 20-22; 2 Пар XXI:8-10), где при нем явился царь, видимо, самодеятельный, а не наместник иудейского царя, как было прежде (3 Цар XXII:48; 4 Цар III:9 и след. ); по И. Флавию (Древн. IX, 5, 1, "идумеяне убили прежнего царя, который был вассалом отца Иорама, и выбрали себе царя по своему усмотрению"; предпринятое Иорамом нападение на Цаир - вероятно на идумейский город (у 70-ти и слав. Сиор, ср. Onomast. 625, 626) и поражение идумеян не принесло пользы, вместе с отложением Едома (ср. Пс CXXXVI:7), отложился и город Ливна - древнехананейский город (Нав X:22; XII:15), доставшийся Иудину колену (Нав XV:42) после настоящего нападения еще раз возвратившийся к Иудейскому царству (4 Цар XIX:8; Ис XXXVII:8; ср. Onomast. 634). В отложении Едома от Иудеи блаж. Феодорит усматривает (вопр. 25) исполнение пророчества Иакова Исаву: будет же время, егда … отрешиши ярем … от выи твоея (Быт XXVII:40).

25Године дванаесте царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.

26Имаше Охозија двадесет и двије године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљева.

27Он хођаше путем дома Ахавова, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер бјеше зет дому Ахавову.

28Зато пође с Јорамом сином Ахавовијем на војску на Азаила цара Сирскога у Рамот Галадски; али Сирци разбише Јорама.

29И врати се цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским; а Охозија син Јорамов цар Јудин отиде да види Јорама сина Ахавова у Језраелу, јер бијаше болестан.

Тумачење, ст. 25–29 (на руском)

. Однолетнее царствование 6-го иудейского царя, сына Иорама, Охозии (ср. 2 Пар XXII:1-9), было столь же нечестиво, как и царствование отца, и под тем же влиянием: матери Охозии, Гофолии, названной здесь (ст. 29) дочерью Амврия (а не Ахава): Амврий был родоначальником династии, причинявшей столько бед не Израилю только, но и Иуде. По примеру деда своего Иосафата (3 Цар XXII), участвовавшего в роковом для Ахава походе на Рамоф Галаадский, захваченный сирийцами, и Охозия принял участие в подобном же походе Иорама израильского на тот же город. Рамоф был отвоеван израильтянами (IX:2), но Иорам израильский был ранен и лечился в Изрееле, куда и отправился Охозия иудейский навестить родственника (ст. 29; IX:15), но там вместе с Иорамом (IX:24) он нашел смерть от руки Ииуя (IX:27).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.