2. о царевимаглава 7

Тумачење главе (на руском)

1-20. Чудесное прекращение осады Самарии и голода по слову пророка Елисея.

1Тада рече Јелисије: чујте ријеч Господњу: тако вели Господ: сјутра ће у ово доба бити мјера бијелога брашна за сикал а двије мјере јечма за сикал на вратима Самаријским.

2А војвода на којега се руку цар наслањаше, одговори човјеку Божијему и рече: да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: ето, ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

Тумачење, ст. 1–2 (на руском)

. "Пророк, когда угрожали ему смертью, умолял Господа, и немедленно прекратил осаду" (блаж. Феодорит, вопр. 22). Пророк говорит царю и старейшинам народа (ср. VI:32-33) о предстоящей необыкновенной дешевизне хлеба именно "у ворот Самарии" - у ворот, где на Востоке сосредоточивалась вся общественная жизнь, между прочим, и торговля. Мера, евр. сеаталиш, греч. τριστατης, см. прим. к 3 Цар IX:22. В принятом евр. т. стоит ламмелех, царю, что не имеет смысла; во мн. кодд. : гаммелех, царь (кодд. 70, 149, 174, 224 у Кенник. и др. ). Вопрос сановника пророку - голос неверия и глумления, скоро тяжко наказанного (ст. 19-20).

3А бијаху на вратима четири човјека губава, и рекоше један другому: што сједимо овдје да умремо?

4Да речемо: да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умријети ондје: а да останемо овдје, опет ћемо умријети; него хајде да ускочимо у око Сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.

5И тако уставши у сумрак пођоше у око Сирски, и дођоше до краја окола Сирскога, и гле, не бјеше никога.

6Јер Господ учини те се у околу Сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другому: ето цар је Израиљев најмио на нас цареве Хетејске и цареве Мисирске да ударе на нас.

7Те се подигоше и побјегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и око као што је био, и побјегоше ради душа својих.

8Па кад дођоше губавци на крај окола, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.

Тумачење, ст. 3–8 (на руском)

. По Талмуду (Sanhedr. 107, в. ), 4 прокаженных, упоминаемые здесь, были Гиезий и 3 его сына (ср. V:27). По закону, прокаженные строго изолировались от общества (Лев XIII:46; Чис V:2 и сл. ), почему и эти четверо прокаженных сидели лишь у ворот города, теперь, во время голода, тем более были оставлены на голодную смерть. Это и побудило их на отчаянное решение идти (в сумерки, чтобы не быть замеченными в Самарии) в стан сирийцев, и они, к удивлению и радости, нашли его покинутым сирийцами столь же внезапно и чудесно, как после внезапно и чудесно сняло осаду с Иерусалима Ассирийское войско (XIX:7; 32-36). Ст. 6-7 составляют вставочное замечание, объясняющее причину отступления сирийцев. - "Царей Хеттейских" (ст. 6): не хеттеи - поданные израильтян (3 Цар IX:20), а самостоятельное и сильное племя на севере Палестины (3 Цар X:29), еще до вступления евреев в нее составлявшее могущественное царство, стоявшее в вассальных отношениях к Египту, как известно из Телль-Амарнской переписки.

9Тада рекоше међу собом: не радимо добро; овај је дан дан добријех гласова; а ми шутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому цареву.

10И тако дошавши дозваше вратара градскога и казаше му говорећи: идосмо у око Сирски, и гле, нема никога, ни гласа човјечијега; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

11А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

12А цар уставши по ноћи рече слугама својим: казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знаду да гладујемо, зато отидоше из окола да се сакрију у пољу говорећи: кад изиду из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

13А један од слуга његовијех одговори и рече: да узмемо пет осталијех коња што још има и у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња Израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња Израиљских; да пошљемо да видимо.

14И узеше два коња колска, које посла цар за војском Сирском, говорећи: идите и видите.

15И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу бијаше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

Тумачење, ст. 9–15 (на руском)

. Удовлетворивши собственной потребности насыщения и даже страсти корыстолюбия (ст. 8), прокаженные вспоминают о своей гражданской обязанности - довести до сведения царя и населения радостную весть о миновании опасности и об оставленных сирийцами обильных запасов. На выраженное царем недоверие действительности факта и подозрение военной хитрости со стороны сирийцев (12 ст. ) приближенные его предложили предварительно проверке действительность удаления сирийцев (13-15).

16Тада изиде народ и разграби око Сирски; и бјеше мјера бијелога брашна за сикал, и двије мјере јечма за сикал, по ријечи Господњој.

17И цар постави на врата онога војводу, на којега се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умрије, по ријечи човјека Божијега, коју рече кад цар к њему дође.

18Јер кад човјек Божји рече цару: двије мјере јечма за сикал и мјера бијелога брашна за сикал биће сјутра у ово доба на вратима Самаријским,

19А онај војвода одговори човјеку Божијему говорећи: да Господ начини окна на небу, би ли могло бити што кажеш? А Јелисије рече: ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

20И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умрије.

Тумачење, ст. 16–20 (на руском)

. Когда в бегстве врагов не оставалось сомнения, то голодный народ бросился на разграбление неприятельского стана, и поставленный для порядка сановник, не поверивший предсказанию пророка Елисея (ст. 19; ср. 2), погиб.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.